РУСИЈА У НАЈБОЉЕМ ИЗДАЊУ: „Недеља руског језика и културе у Србији”

У Русији се филолошки факултет у шали зове „Факултет удавача“ јер тамо готово да и нема мушкараца. У Русији, наиме, филолошки факултет углавном уписују девојке. На београдском Филолошком факултету је ситуација мало друкчија, ту има више младића. Један од њих је и Марко Јевтић. Он је увек добро расположен и комуникативан, студира руски и сања о одласку у Русију:

„Интересују ме руска култура и књижевност, свиђа ми се политика Русије. Руски сам најпре учио преко интернета, слушао сам руску музику и гледао филмове, читао сам руске новине и још увек их читам“.

Данас је Марко дошао на овај сусрет са предавачима руског језика који су допутовали из Русије да говоре о савременим методама учења језика Пушкина и Љермонтова. Сусрет се одржава у оквиру „Недеље руског језика и културе у Србији“ у организацији „Наше Србије“, универзитета „Синергија“ и Федералне агенције за питања Заједнице независних држава, сународника у иностранству и међународну хуманистичку сарадњу „Россотрудничество“. Главни циљ акције је да се што више људи подстакне на учење руског језика.

Јелена Маркова, доктор филолошких наука са универзитета „Синергија“, на свом предавању је објаснила да је бескорисно учити језик ако се не познаје култура дотичне земље. Сада су по том питању, каже она, нарочито забринути Енглези, јер све више људи учи енглески искључиво из практичних разлога, не удубљујући се у упознавање вишевековне енглеске традиције и њене бурне историје. Језик, међутим, неизоставно одражава и културу народа. Маркова сматра да је погрешно почети учење руског запамћивањем речи. Боље је памтити уобичајене синтагме: врућ чај, топао капут, округла лопта… Други важан принцип је да се научене фразе и синтагме добро увежбају, толико да се могу користити „аутоматски”. То се постиже само обнављањем, а оно је, као што се зна, мајка науке.

На свом предавању на Филолошком факултету Београдског универзитета Јелена Маркова је објаснила студентима да је за успешно учење потребно увежбавати краткорочно памћење, јер управо је оно одговорно за усвајање језичког материјала. Међутим, развој краткорочног памћења се завршава код деце када напуне 9 година. После тога се оно не развија, али се може побољшати на неколико начина. Један од њих је једноставна игра речима. Неко, на пимер, каже неку реч, а други брзо бира антоним или синоним те речи.

Говорећи о падежима Маркова је истакла да не треба учити све падеже одједном. Далеко је ефикасније усвајати материјал постепено. Она је такође поручила студентима да користе асоцијације како би лакше нешто запамтили. На пример, реч „букет” се може увежбавати са глаголима који иду уз њу. Букет се може набрати, може се ставити у вазу, поклонити, бацити… Тако се лако памте читаве конструкције, а затим се оне могу применити у свакодневном разговору.

Јелена Маркова, доктор филолошких наука универзитета „Синергија“:

„Ми у свакодневном животу не пишемо саставе, него електронска писма. Треба активирати управо ту форму писаног израза. Учите се да пишете електронска писма и СМС поруке на руском језику, огласе и спискове намирница. Сагледајте то питање мало шире и видећете како се руски језик може брзо научити!

Онима који уче руски језик самостално, саветујем да обрате пажњу на апликације за учење руског језика на интернету. Можете их пребацити на свој телефон и учити у сваком слободном тренутку по већ разрађеној методици. Али ја ипак инсистирам на томе да ће вам жива реч предавача помоћи да брже савладате предмет. Веома ми је драго што у Београду има толико паметних и озбиљних младих људи који упорно уче руски језик, иако он није лак!“

Михаил Кудинов, директор универзитета „Синергија“ каже да је руски језик у свету конкуренција француском и немачком. Све више средњошколаца и студената бира управо руски као други страни језик. Разлога је неколико:

„Пре свега, разлог је све бољи економски положај Русије. Веома је много младих људи који управо у томе виде перспективу и могућности будућег запослења, можда и у највећим светским компанијама које су заступљене у земљи. Људима из словенских земаља попут Чешке, Словачке и Србије лакше је да науче руски, утолико пре што се он још увек предаје у школама. Русија је учврстила свој политички ауторитет и то је утицало чак и на житеље несловенских земаља попут, Сирије и Ирака, на пример, где имамо одељења руског језика“.

„Недеља руског језика и културе“ одржаће се у Београду, Сремским Карловцима, Новом Саду и Крушевцу. Поред предавања и дискусија биће организовани и концерти руских песама (а песме су увек биле један од најпопуларнијих начина учења језика), пројекције филмова руских и српских редитеља, цртани филмови за ђаке, дефиле у традиционалним руским ношњама и дегустација руских специјалитета. Укратко речено, љубитељи руског језика у Србији имаће прилику да упознају руску културу у њеном најбољем издању.

Катарина Лане,
Руска реч

Тагови: Русија, Руски језик