Романи Николаја Свечина представљени у Руском дому

Руски писац Николај Свечин, чије је право име Николај Викторович Инкин, иако објављује од 2005. године, тек је одскора врло експониран у Русији и то због детективске прозе која се иначе слабије котира у савременој руској књижевности.

С делом прозаисте којег пореде с Борисом Акуњином сада ће моћи да се упознају и српски читаоци будући да је издавачка кућа „Информатика“ управо објавила два његова романа, и то у форми двокњижја. „Завештање протопопа Авакума“ и „Лов на цара“, који су промовисани у Руском дому.

Књижевни критичар Желидраг Никчевић је приметио да се о савременим руским писцима у Србији много мање зна него што се заслужују, те се осврнуо на надимак „нови Акуњин“ истичући да се они ипак разликују.

„Ова два писца детективско-историјских романа се разликују јер је Акуњин постмодерниста, жонглер, док је код Свечина све озбиљно. Акуњин има лаке заплете, солидно познаје епоху, али претерује с идеолошком дидактничношћу. Он је класик масовне књижевности. Свечин нема мистериозних заплета, његов лик детектива је етички заснован. Место и време код Свечина постају главни лик“, сматра Никчевић.

На промоцији у Руском дому проф. др Ирина Антанасијевић је открила да је Свечин обећао да ће радњу једног свог романа сместити у Србију и Београд.

„Постоји идеја да Николај Свечин главног лика својих романа, детектива Алексеја Ликова, пошаље у Србију и Београд. Аутор је то обећао приликом посете Србији пре више од годину дана. За шта ће бити везана тема романа – да ли за руску емиграцију или руске добровољце не знамо“, открила је проф. Антанасијевић.

Додала је да је детективска прича само прилаз и ауторов начин да се прикаже историја која је у делу веома озбиљна, као и то да је издање илустровано историјским фотографијама.

Историчар, проф. де Алексај Тимофејев је указао на то да је у Свечиновим романима реч о квалитетној историјској причи која носи занимљива сазнања.

Радња романа се одвија у златно доба царске Русије, 80-их и 90-их година 19. века, док је место дешавања град Нижњи Новгород, који је, после Москве, имао огроман историјски значај за Русију.

Према недавно објављеном истраживању, то је трећи град по задовољству животом и квалитетом живота у Русији, после Москве и Петровграда, рекао је проф. Тимофејев и истакао да је Нижњи Новгород срж реке Волге, да је то град одакле је кренула побуна против преображаја Русије у католичку земљу, да је био седиште старе традиционалне Русије, технички, научни, трговачки и индустријски центар земље и да ту слику Свечин дочарава у романима.

У Руском дому је постављена и изложба фотографија Нижњег Новгорода с краја 19. и почетка 20. века, аутора Максима Дмитриева, које је уступио Руски музеј фотографија.

Они који су били у том руском граду кажу да неодољиво подсећа на Београд.