РЕГЕ КАО ДЕО СВЕТСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ: Признање љубави и човечности

Вест да је јамајчанска реге музика сврстана у четвртак на листу светске културне баштине Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) јер „скреће пажњу на питања неправде, отпора, љубави и човечности“, веома је обрадовала Јована Матића, фронтмена „Дел арно бенда“ који је синоним за овај жанр на нашим просторима.

– Одлука је озваничила реалност која је свим љубитељима регеа на планети Земљи већ позната неко време – надахнуто ће за наш лист Матић, вођа најстаријег српског реге бенда. – Реге јесте постао глобална појава од момента кад се појавио пред нашим очима управо због оног што нуди, и што је повукло УНЕСКО да га стави на овај списак. Сад имамо печатирано и потписано нешто што смо сви ми који волимо ту музику слутили и осећали већ дуже време.

Реге је, подсећа Матић, почео као „локална ствар“, а током седамдесетих се пробио на светску сцену захваљујући легендарном Бобу Марлију.

Прочитајте још – Реге на листи светске културне баштине Унеска

– Успео је, међутим, да пред све нас постави та иста питања. Ми смо их, заволевши ту музику, пригрлили као легитимна питања која тиште сваког од нас уз, наравно, оне ограде о којима сам раније говорио. Конкретно, у нашем случају, ми нема шта да тежимо повратку Африци, али ту је низ питања које можемо себи да поставимо на социјалном, политичком и филозофском плану. Све то је садржано у овој одлуци. Срећан сам што је једна таква, светска институција озваничила посебност реге музике.

Одлука упућује на нешто што Матић већ дуже време истиче:

– Реге има свој пуни смисао уколико долази у формама какве су биле онда кад смо га заволели. Модерне, комерцијализоване и од регеа прилично удаљене форме су, сигурно, финансијски интересантне за ауторе, али, за глобални реге, добра је та оригинална порука. То ће показати и наш нови албум који је у штампи, а концертно ћемо га промовисати 9. фебруара у Дому омладине Београда.