Лолек и Болек сорошевског журнализма, мешовити загребачки дубл Калембер/Шварм& Панчић поново је закевтао и забалавио из свог нискотиражног скровишта.
Када неко скоро три деценије са иностраног појила за прехрану таквих сподоба, добија бисквите за преживљавање, онда је и према власнику појила у обавези. A обавеза је једноставна. Сатанизуј Србе и Србију на што више начина и у вези са што више тема. Заступај невешто прикривене ставове ХДЗ и СДА у вези са ратом за југословенско наслеђе, буди противник заштите ћирилице, залажи се за независно „Косово“, заступај тезу о „геноциду“ у Сребреници, смањуј српске жртве а увећавај оне друге, ругај се СПЦ и војсци, бацај се камењем своје неписмености на Русију и све српске пријатеље, кличи НАТО-у и свему што је икада нападало овај народ, пљуј на све традиционалне вредности и афирмиши аутошовинизам сваким атомом своје исподпросечности и полуписмености. Само тако зарадићеш свој танки оброк код мене, вероватно им газда каже.
А ако се ико усуди да вам ишта замери с тим у вези, арлаучите увек исте мантре: српски национализам, деведесете, злочини, геноцид, цртају нам мету на челу, угрожени смо, фашизам, упомоћ. Исто као и понеки сусједи.
Када је несрећни кењкавац Дамир Калембер бирао свој надимак или псеудоним вероватно се онако туњав и полуписмен, клајнбиргерски и познопубертетски залетео на колоквијално и секундарно значење појма schwarm (идол, обожавана особа, онај коме се диве…) а заправо је себе, свог сабрата Перу Ждеру и групицу истомишљеника са истог појила аутопортретисао у основном значењу тог појма: крдо, гомила, руља, чопор… Са свим пратећим значењем и смислом.
За оно претенциозно Капорово „гробље хамбургера“, подбулу оморику сумњивог олфактивног статуса, и његово увредљиво булажњење са аромом неке загребачке депоније, нема се шта ново рећи осим владикиног познатог: гледа мајмун себе у зрцало…
„Реаговање Владана Вукосављевића на текстове Филипа Шварма и Теофила Панчића
„Човјек коме нема помоћи“ и „Бетон лига“, објављене на порталу недељника „Време“, дана 24.10.2020.)