Рат против руских речи: Како су Украјинци укидали језик којим говори већина становништва

После „Евромајдана“ 2014. године, нови кијевски режим уз подршку Запада покренуо је кампању за укидање свега што је руско, укључујући и језик.

У последњем поузданом истраживању о језичкој разноликости у Украјини 2021. године, који је спровео Центар за друштвени мониторинг, откривено је да више од 65 одсто становништва Украјине свакодневно комуницира на руском језику.

Међутим, упркос томе и чињеници да члан 10 украјинског Устава гарантује „слободан развој, употребу и заштиту руског и других језика националних мањина у Украјини“, руски је на законодавном нивоу Украјине ограничен од 2014, када је дан након Мајдана, Рада изгласала укидање закона „О принципима државне језичке политике“ из 2012. године, којим је руском језику додељен статус регионалног језика у свим областима у којима је био матерњи језик за најмање 10 одсто становништва.

Као резултат тога, избили су масовни протести на истоку Украјине, где је становништво које говори руски било у већини, због чега вршилац дужности председника Александар Турчинов тада није одобрио одлуку Раде.

Ипак, четири године касније, у фебруару 2018, закон о регионалном статусу руског језика је стављен ван снаге када је Уставни суд Украјине навео да је тај закон у супротности са Уставом.

Четири године касније, у октобру 2022. године, шеф украјинског Савета за националну безбедност и одбрану Алексеј Данилов јасно је изјавио да украјинске власти морају да укину руски језик.

„Руски језик мора потпуно нестати са наше територије као елемент непријатељске пропаганде и испирања мозга нашем становништву“, рекао је он.

Његова изјава је у потпуности одражавала политику кијевских постмајданских елита, које су више пута мењале законе и предузимале кораке ка потпуној забрани употребе руског језика.

Важна промена догодила се у јуну 2016. године, када је украјински парламент усвојио измене и допуне закона „О телевизији и радио-дифузији“, прописујући да најмање 60 одсто ТВ и радио-програма мора да буде на украјинском језику.

Од јула 2024. године удео програма на украјинском језику на националним каналима треба да буде најмање 90 одсто, а на регионалним каналима – најмање 80 одсто.

Дошло је и до великих промена у области образовања. У септембру 2017. године, украјински парламент је усвојио нову верзију „Закона о образовању“, која предвиђа постепену забрану руског и језика других националних група у образовним установама.

Рада је у априлу 2019. усвојила предлог закона „О обезбеђивању функционисања украјинског језика као државног“, а 15. маја, пет дана пре истека председничког мандата, документ је потписао Порошенко и украјински је одређен као једини званични државни језик. Према овом закону, настојања да се уведе вишејезичност сматрала би се покушајима да се насилно промени или обори уставни поредак.

Последњих година је све већи број људи санкционисан због говорења руског језика.

У јулу 2023. наставник математике из Дњепропетровска (украјинске власти су овај град преименовао у Дњепар) кажњен је са 3.400 гривни (око 90 евра) због непоштовања закона.

Државни комесар за заштиту језика Тарас Кремин је за украјински „Радио свобода“ рекао да ће то „послужити као још један подсетник грађанима Украјине који обављају професионалне дужности у различитим областима, посебно у образовању, трговини и транспорту, да је неопходно да се придржавају закона о језику“.

Непосредно пре тога, против наставнице филозофије са Државног пореског универзитета у Ирпену примењене су још оштрије мере.

Према украјинском Каналу 24, који је цитирао представнике универзитета, професорка Љубов Воробјова је суспендована са посла јер говори руски.

У фебруару 2023. године је избио скандал на универзитету у Волинској области, где је један од наставника држао предавања само на руском језику и игнорисао жалбе студената. Слична ситуација се десила и на Државном универзитету за трговину и економију у Кијеву.

Таксиста из Кијева је такође остао без посла у октобру 2023. године јер је говорио руски. Када је одбио да пређе на украјински, путници су се побунили, а том човеку је суспендована дозвола и отпуштен је.

Нове украјинске законодавне мере против руског језика наишле су на противљење како на домаћем, тако и на међународном плану.

За Украјинце је ово било посебно осетљиво питање јер је пре само неколико година руски био изузетно распрострањен.

Према подацима које је објавио Центар за социјални мониторинг у августу 2021. године, више од 60 одсто Украјинаца говорило је руски код куће, 27,1 одсто грађана Украјине користи руски исто колико и украјински, 13,6 одсто углавном комуницира на руском, а 11,3 искључиво на руском.