РАСЕЛ: Кустуричине филмове Американци не умију да схвате

Амерички визуелни умјетник и илустратор Дејвид Расел, један од најангажованијих сториборд умјетника данашњице, каже да Србија има одличне приповједаче међу филмским ствараоцима, а међу најбољима је Емир Кустурица.

С обзиром на то да је ожењен Српкињом Машом Марјановић, Расел није први пут у Србији и упознат је са српском кинематографијом. Овога пута борави у Београду као гост Културног центра Калеидоскоп.

– Кустурица је један од најбољих редитеља овдје, али прави приче које америчка публика не може да разумије, са специфичном политичком софистицираношћу осликава догађаје и неке његове филмове је болно гледати – истакао је Расел, који ће у Београду држати мастер-клас „Режија прије снимања“ за професионалце и студенте умјетничких факултета.

Расел се у интервјуу за Танјуг присјетио свог првог доласка у Београд и разговора са америчким дипломатом.

– У једном трренутку ме је повукао у страну и рекао: „Знаш, овдје сам пет година и стварно не разумијем ове људе. Не капирам, шта је то са тим српским духом“. Ја сам се наравно насмијао и предложио сам му да погледа Кустуричине филмове како би боље разумио Србе и њихову културу. Моћ, страст, осјећај за љубав исијавају из његових филмова и то је примјер како редитељ може постати представник цјелокупне културе – истакао је он.

Расел потписује више од 80 филмова, од првог – „Ратова звезда: Повратак Џедаја“, који му је отворио врата у свијет филма, преко „Терминатора 2“, „Мулен ружа“, „Нарније“, „Бетмена“, „Вулверина“, „Господар и комадант“, „Боја пурпура“, до најновијег остварења из франшизе „Пирати са Кариба“, сарађујући са Џорџом Лукасом, Стивеном Спилберга, Џејмсом Камероном, Мартином Кембелом, Питером Виром, Тимом Бартоном.

Примјећује велику доминацију милитаризма у савременом америчком филму као одраз тренутне политичке ситуације у САД.

– Мека моћ је прави израз за Холивуд. Не смијемо да заборавимо да је филм веома утицајан медиј и да он увијек укључује много социјалних и политичких елемената. Изненађује ме колико је присутан милитаризам у савременом америчком филму, али је то одраз политичке ситуације у САД – каже цијењени умјетник.

Холивуд је, подсјећа Расел, увијек био веома осјетљив на то и често се дешавало да се филмови снимају мимо намејре и идеје аутора по захтјеву политичких ентитета.

– То је тренутно скоро доминантно у САД и много порука које долазе из холивудских филмова су негативне и екстремне – примјећује Расел.

Ипак, радује га, како каже, чињеница да полако почиње да опада утицај Холивуда на глобалну филмску индустрију и запажа да се захваљујући дигиталном добу чују гласови филмских стваралаца из различитих крајева свијета, што отвара врата младим умјетницима да пронађу своју публику. Тешко му је да издвоји филмове који су му били најинспиративнији, али је ипак поменуо Лукасове „Ратове звијезда: Повратак Џедаја“, истакавши да успјех те франшизе лежи у универзалној причи о побједи свјетла над тамом која превазилази све културлошке разлике и границе.

Присјетио се да је крајем седамдесетих година био међу онима који су чекали у редовима да би видјели први филм „Ратови звијезда“ да би нешто касније добио прилику и да ради на једном од филмова.

– Људи су били жељни херојске приче у којој добро побјеђује зло и Лукас је успио да створи причу која допире до срца људи превазилазећи све разлике. Као што је Кока-кола препознатљива људима од Азербејџана преко Алжира до Авганистана по свом знаку, тако су и „Ратови звијезда“ постали препознатљив симбол широм свијета – истакао је велики фан оригиналне трилогије.

Потпуно јединствено искуство му је био филм „Мулен руж“ због позоришног ефекта, а открио је да му је најтеже пала сарадња са Џејмсом Камероном на филму „Терминатор 2“, међутим није желио да наведе разлоге.

– Он има моћније адвокате од мене – рекао је кроз смијех. Каже да данас имају проблем због визуелних ефеката који су постали врло креативно средство, али истовремено се злоупотребљавају.

– Постало је могуће направити скоро све, али редитељ има одговорност да контролише визуелне ефекте. Уколико то не уради, визуелни ефекти могу измаћи контроли и филм постаје визуелни спектакл, али без икаквог смисла у погледу приче – рекао је он.

– Сторибординг је на неки начин тајна вјештина. Нема много курсева у умјетничким школама посвећених тој вјештини. Углавном умјетници развијају ту вјештину у компанијама посвећеним анимацији, а посљедњих година махом долазе из свијета комјутерских игрица – рекао је Расел, додавши да својим мастер-класом жели да попуни ту рупу у образовном систему.