РАЈКО ПЕТРОВ НОГО: Кад се сјетим шта смо све преживјели, добро је да смо још живи, а још боље што смо још нормални

На Филозофском факултету на Палама вечерас је одржано књижевно вече „Двори самотвори“ Рајка Петрова Нога, на којој је љубитељима лијепе писане ријечи представљено седам изабраних дјела познатог српског пјесника, која жанровски чине двије књиге поезије, двије прозе и по једна есеја, мемоара и књижевне критике.

Говорећи о изабраним дјелима, професор савремене српске књижевности на Филолошком факултету у Београду Јован Делић каже да Ногова поезија показује изузетну зрелост.

„Од раних дана Ного показује зрелост која долази отуда што се он окреће архетипу дјетињства, архетипу смрти, родитељске смрти и смрти дјеце, чак показујући блискост дјетета и смрти, једна ствар која се `вуче` још од `Гилгамеша`. Отуда огроман успјех тих првих књига и њихово универзално значење“, рекао је Делић.

Он каже да се Ногове касније књиге, почевши од „Лазареве суботе“ преко „Неодреманог ока“ до „Не тикај у ме“ тичу више новије историје, једним дијелом митологије и једним дијелом српског културног насљеђа, као што су стећци за које се Ного бори већ 50 година. „С збирком `Не тикај у ме` Ного је постао пјесник културе“, истакао је Делић.

Он је истакао и значај књиге посвећене књижевнику Скендеру Куленовићу, посебно зато што је ријеч о сонету.

„Када је ријеч о сонету, ту се створио један важан троугао – Куленовић, Стеван Раичковић и Рајко Ного, који сједињује обојицу, а налази свој пут у сонету“, рекао је Делић и истакао значај ове књиге због поетике сонета, а самим тим и због поетике Рајка Петрова Нога.

Када је ријеч о прози, Делић је додао да се у изабраним дјелима налази поетски роман „Јечам и калопер“, те роман „Запиши то, Рајко“, који је наслов добио по цитату Моме Капора.

„То је једна врста дневника, догађаја и оног што је он видио и доживио, а при том се показао као мајстор портрета, а међу најбољим су Ћамила Сијарића, Иве Андрића и Меше Селимовића“, навео је Делић.

Ного каже да је највећи комплимент који му се може дати је да је својим изабраним дијелима створио „Дворе самотворе“. „Познато је да сам био сироче и бескућник и да сам се скућио у књигама. За 70 година седам књига…ни мало, ни много. Таман“, рекао је Ного.

На констатацију да је паљанској публици увијек драг гост, он је рекао да ту има „извјесног минулог рада“.

„Кад вратим сјећања на оно шта смо све преживјели, добро је да смо још живи, а још боље што смо још нормални“, нагласио је познати српски пјесник.

Он је истакао да умјесто праве, високе књижевности влада тривијална књиженост и да се тако разграђује идентитет и борба за књижевност и за српски језик.

„Срби су књижевноцентричан народ и кроз нашу светосавску вјеру православну то је једино што нас држи у идентитету. Невјероватно је како људи хрле да не виде ствари са српског становишта и како хоће да буду оно што нису“, нагласио је Ного.

Говорећи о „присвајању“ српског језика, Ного је рекао да се „те крађе, прекрађе и те клептоманије језичке не боји“.

„Вуково претемељење српског језика и српске културе је тако силовито и снажно и на њему је написана тако моћна књижевност да нам ништа нису могли ни 500 година под Турцима, ни Аустро-Угарска, ни `Брозомора`, ни Александрово интегрално југословенство, ни ово за које се тражи име шта је ово“, каже Ного.

Језик је моћан и књижевност је моћна и џаба што покушавају да то тривијализују, рекао је Ного, цитирајући Матију Бећковића да се „црногорски језик најбоље учи на српском – црногорски може једино да се учи на српском“.

„То што неки својатају српски језик – биће, па ће проћи“, поручио је Рајко Петров Ного.

Тагови: Београд, Двори самотвори, Књижевно вече, Рајко Петров Ного