РАДУЈЕ СЕ ОСТРОШКА БРАТИЈА: Филм у славу Светог Василија одушевио православну Русију

Када је пре седам година Радисав Рајо Јеврић из Никшића узео камеру у руке и почео да снима вернике који у колони без краја корачају ка острошкој пећини прилазећи са страхом, оцу Василију Чудотворцу, примајући од њега благослов, почело је да се ствара дело које је ових дана на ноге подигло православну Русију! Његово остварење „Такве вјере ни у Израиљу не нађох“ на међународним фестивалима „Встреча“ у Обнимску (Подмосковље) и „Златни витез“ у Севастопољу (представљао Митрополију црногорско-приморску у конкуренцији 15 земаља и око двеста приказаних филмова) проглашено је за најбољи о налажењу вере рада и награђено истоименом скулптурoм коју је Јеврићу уручио легендарни глумац и редитељ Николај Петрович Бурљајев.

– Острошка братија се једнако радује колико и ја. То је острошки филм и острошка награда. Све је у славу Светог Василија Острошког исцелитеља и утешитеља. „Златни витез“ је лепа скулптура. Личи ми на Бошка Југовића, каже за „Новости“ Рајо Јеврић.

Чудеса која се вековима дешавају у острошким стенама записивали су монаси, а нека од ововремених исцелења управо су пренета на филмско платно. Јунакиња Јеврићевог филма је тешко оболела Рускиња, муслиманка из Башкирије, којој је лобања била одвојена од кичме. Иако су је лекари отписали, она је данас потпуно здрава и живи као православна хришћанка под именом Софија. Призвана од Пресвете Богородице и Светог Василија дошла је у Острог гдје је примила Свету тајну крштења, а затим молећи Чудотворца за помоћ добила и исцељење.

– Наслов филма дао је високопреосвећени митрополит Амфилохије, а ради се о стиху из Јеванђеља по Матеју. Филм је сниман четири године и за то време забележио сам четири њена доласка у манастир Острог у којем би сваки пут остајала дуже. Када ми је једном приликом рекла да јој је Острог подарио други живот, схватио сам да је љубав према Светом Василију и Господу Исусу Христу та која је победила њене муке. Док сам снимао филм десило се да се она управо у Острогу сретне са својим сународником Татарином, Мансуром, који је такође православац и говори татарски језик. Са пуно радости Софија му је објашњавала свој пут духовног и телесног исцелења.

Испред манастира Светог Василија на Острогу

Наш саговорник подсећа да је остало још 150 сати снимљеног материјала и разговора са верницима на двадесет језика и нада се да ће до краја године завршити монтажу тог драгоценог материјала за документарни филм „Свети Василије Острошки исцелитељ и утешитељ“.

ИСТИНСКА РАДОСТ ВЕРНИКА

СВЕ што је наша сестра Софија из Башкирије казала представља једно чудо. Пре свега она као муслиманка да има виђење Мајке Божије, а затим да у новинама нађе причу о Светом Василију и да је то подстакне. То је заиста чудо. У филму се види колико је у њој чистоте, оног најдубљег односа, библијског сазнања. Није она једини пример, али заиста је чудно да из далеке Башкирије тако болесна дође ту и духовно и телесно се препороди. Корак по корак Свети Василије је утврђивао њене кости. Види се како се она моли, као да је сама са Светитељем. Јасно се види да она то не ради због камере, већ да би је снимо Свети Василије. Филм показује истинску радост која сија са лица наше сестре Софије. Она тако и мужу објашњава како мошти све могу, па чак и кости да померају. Хвала Богу да имамо такве светитеље. Нека Бог благослови нашу сестру Софију, али и све оне људе који прилазе ћивоту Светог Василија, а најлепше их је видети уочи Дана Светог Василија када деца и омладина светитељу хитају као пчелице, каже митрополит Амфилохије.

Тагови: Манастир Острог, Радисав Рајо Јеврић, Свети Василије, Филм