Путинов изасланик за културу: Србија не одустаје од сарадње са Русијом упркос притисцима Запада

Михаил Швидкој најавио да две земље планирају да обележе годину културне сарадње, као и да ће руски пијаниста Денис Мацујев и диригент Валериј Гергијев одржати концерте у Србији

Специјални представник председника Руске Федерације за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој, у разговору за РТ Балкан, изразио је задовољство јер Србија није одустала од сарадње са Русијом упркос притисцима Запада да прекине све контакте.

„Србија није подлегла притиску Запада да се прекину сви контакти са Русијом у економском, политичком, образовном, научном смислу“, изјавио је Швидкој који борави у нашој земљи.

Посебно је похвалио начин на који се у Србији односе према споменицима совјетским војницима, што, како је рекао, изазива поштовање и захвалност.

Русија и Србија преговарају да 2024. буде заједничка година културе

Швидкој је рекао да две земље планирају да обележе годину културне сарадње, као и да ће руски пијаниста Денис Мацујев и диригент Валериј Гергијев одржати концерте у Србији.

„Постоје услови за проширење сарадње у области културе, образовања, спорта, омладине. До сада смо се договорили са министарком културе Мајом Гојковић да установимо заједничку годину културе“, рекао је Швидкој и додао да су министар спољних послова Србије Ивица Дачић, као и председник Александар Вучић „позитивно реаговали на ову идеју“.

Ове године, како је најавио, у Србији ће одржати концерте руски пијаниста Денис Мацујев и диригент Валериј Гергијев. Поред тога, очекује се форум ректора руских и српских универзитета, учешће представника српских културних личности на руским фестивалима и форумима, као и сарадња у филмској продукцији.

Филијала Ермитажа у Београду

Швидкој је додао да је у плану велики пројекат и који је још у фази договора, а да се ради о оснивању филијале Ермитажа у Београду, у којој би публика у Србији могла да ужива у делима познатог руског музеја.

Тим поводом 7. фебруара Београд ће посетити директор Ермитажа Михаил Пjoтровски.

„Постоји идеја да се у Београду отвори филијала овог музеја, сличном оном који постоји у Холандији. То је пројекат за који су сви заинтерсовани. О томе се још увек преговара, па се веома обазриво односимо према пројектима те врсте, јер је заиста све сложено. Ради се о пројекту који би могао да буде реализован у року од четири до пет година“, рекао је.

Према његовим речима, градоначелник Београда је предложио да се оснује радна група, која би била задужена за то да се пронађе адекватно здање за такву филијалу, а „Гаспромњефт“ је заинтересован да буде спонзор тог пројекта, када је реч о реконструкцији здања, али и о изложбама које би у њему биле организоване

Русија ће помоћи Србији да обнови цркву на месту погибије добровољца Рајевског

Швидкој је додао да ће Русија помоћи Србији да обнови цркву на месту погибије руског добровољца грофа Николаја Рајевског, који је погинуо 1786. године.

„Председник Вучић је рекао да чим нам Руси украсе Саборни храм Светог Саве, ми ћемо им направити ову цркву. Данас сам разговарао са директором Руског дома господином Барановим, који је добро упознат са овом темом. Трудићемо се да помогнемо Србији у обнови ове цркве, да помогнемо по овом питању. Јер ово је велика и руска и српска светиња“, рекао је специјални изасланик председника Руске Федерације.

Он је напоменуо да је Рајевски погинуо за слободу републике, завештавши да се његово срце сахрани у Србији, а тело у Руској империји.

„Мислим да би за српску страну ова црква могла да постане место туристичког ходочашћа“, нагласио је.

Пуковник Николај Рајевски (1839-1876), који је у Србију стигао из Русије како би учествовао у ослободилачком рату против Османлија, један је од најпознатијих руских добровољаца у Србији, а бројни књижевни критичари га сматрају прототипом Вронског, из романа „Ана Карењина“ Лава Толстоја.

Пуковник је погинуо у борби са Турцима код Горњег Адровца. На месту његове погибије подигнута је црква Свете Тројице, а тело пуковника је пренето на породично имање, док се срце чува у српском манастиру Свети Роман.

Последњих година Црквa Свете Тројице се налази у изузетно лошем стању: фреске се распадају, појављују се пукотине у темељима. Зграда је последњи пут реновирана почетком 2000-их. Локалне власти предлажу пројекат рестаурације и стварање културног центра око цркве, који би могао да постане место за развој руско-српских односа.

Српске патриотске и спортске организације расписале су акцију прикупљања средстава за обнову цркве. Православно спортско друштво „Света Србија“ организовало је низ хуманитарних концерата за прикупљање новца за реконструкцију цркве. Иницијативу за обнову цркве подржао је саветник председника Русије Владимир Толстој. Председник Србије Александар Вучић раније је обећао да ће се лично позабавити питањем обнове цркве на месту погибије Рајевског.