Први век Мосфилма: Ту су снимали Ејзенштајн, Бондарчук, Тарковски, Михалков

Државни гигант совјетске и руске кинематографије, али и један од највећих и најопремљенијих филмских студија у Европи, из којег су потекли класици „Оклопњача Потемкин“ Сергеја Ејзенштајна, „Андреј Рубљов“ и „Соларис“ Андреја Тарковског – Мосфилм прославља стогодишњицу постојања.

Пре једног века тек павиљон у Житној улици у Москви а данас огромни комплекс на Воробјовим горама, чија је главна зграда у облику авиона: у трупу и репу су студији за снимање док се у „кокпиту“ налази канцеларија првог човека Мосфилма и редитеља и продуцента Карена Шахназарова, који је на директорској позицији од 1998. године.

На површини од 30 хектара налази се 17 затворених павиљона, две филмске сцене на отвореном, тонски студио у коме се снимају и монтирају филмови, фундус костима и реквизите, паркинг, биоскоп, концертни комплекс, канцеларије и парк.

Око 70 одсто филмског материјала који се произведе у овом студију снимљен је на сетовима, а осталих 30 посто снимљено је на аутентичним локацији, док и сам филмски студио некада постаје сет.
Пола милиона предмета и сценографије на отвореном

Новоизграђени павиљон Мосфилма је највећи у Европи, његова површина је две и по хиљаде квадратних метара, таваница је висока 16 метара и у овај простор се практично може сместити читав филмски град.

Сценографије се обично припремају за одређени пројекат а затим се демонтирају, али постоје и изузеци – нпр. отворени сет – стари град из 19. века, направљен за потребе филма „Коњаник звани смрт“, а потом је у њему снимљено на десетине филмова укључујући „Ану Карењину“, „Доктора Живага“, „Мртве душе“. На вратима овог старог града нема квака – бирају се за сваки пројекат.

У Мосфилму се чува око пола милиона предмета који се такође користе у више филмова: одећа, намештај, декор, стара возила и још много тога што може бити потребно за продукцију дела седме уметности. Оружје и тенкови се налазе у војнотехничкој бази филмског концерна у Алабину код Москве.

У совјетско време Мосфилм је производио до 55 сопствених целовечерњих играних филмова годишње. Данас, овај филмски концерн, иако је државно предузеће, послује углавном као продукцијска база, али и покрива своје трошкове.

„Капацитет је повећан. Сада истовремено настаје и до 100 пројеката у различитим фазама продукције: нешто се снима, негде се прави сет, неки материјал је већ у студију“, појаснила је за „РИА Новости“ шефица одељења за односе с јавношћу Гајане Амбарцумјан.

За сто година у Мосфилму је настало око 1.800 целовечерњих филмова, не рачунајући различите верзије, као и више од 800 кратких филмова.

Златна колекција

Студијска „Златна колекција“ може се бесплатно гледати у онлајн-биоскопу, велики део исте има титлове и аудио-коментаре.

За рођендан Мосфилма узета је премијера остварења Бориса Макина „На крилима високо“ (1924), а већ следеће године изашла је „Оклопњача Потемкин“, неми црно-бели филм настао поводом обележавања годишњице Руске револуције, немерљиво значајна за историју светског филма, а од тада су продукције овог студија освојиле све најзначајније светске награде – од Златне палме у Кану („Ждралови лете“, Михаил Калатозов, 1958), берлинског Златног медведа („Успон“, Лариса Шепитко, 1977), Златног лава у Венецији („Иваново детињство“, Андреј Тарковски, 1962), али и Оскара за најбољи страни филм („Рат и мир“, Сергеј Бондарчук, 1968).

Мосфилм је преживео и совјетско комунистичко доба, када су филмови били подвргнути строгој цензури, као и озбиљан економски пад који је уследио након распада Совјетског Савеза 1991. године. Нови финансијски изазов уследио је по увођењу санкција Запада, то јест повлачењу холивудских филмова из руских биоскопа.
Западне санкције отвориле простор руском филму

Међутим, директор Мосфилма Карен Шахназаров сматра да западне санкције заправо отварају простор руском филму и домаћим ствараоцима.

„То је поклон за нас. Разумљиво је да је конкуренција суштински значајна за филмску индустрију, али постоје тренуци када треба подићи ниво нашег филмског стваралаштва, а сада је право време за то“, рекао је Шахназаров за Ројтерс.

Челник студија истакао је и да су филмови о рату популарнији од осталих жанрова у Русији. Многи од најуспешнијих дела Мосфилма смештени су у време рата, преокрета, побуна, укључујући и Други светски рат.

„Сви наши највећи хитови, и совјетски и руски, имају много мање гледалаца од наших филмова о рату“, рекао је он.

Зарада на биоскопским благајнама у Русији прошле године премашила је 40 милијарди рубаља (450 милиона долара), што је близу профиту од пре пандемије када су се западни филмови приказивали чешће, од чега је 28 милијарди рубаља зарадио руски филм.

Мосфилм је и копродуцент новог филма Горана Радовановића о НАТО агресији „Баук“, у којем једну од главних улога тумачи Милош Биковић а чија се премијера очекује ове године.