Први албум групе Звуки Му – „Простые вещи“ (1988)
Први албум групе Звуки Му, под насловом „Простые вещи“ („Просте ствари“), објављен је 1988. године и представља један од кључних издања алтернативне и авангардне рок-сцене у предвечерје постојања Совјетског Савеза. Иако се често назива дебитантним, овај албум је заправо резултат вишегодишњег рада, сценског искуства и унутрашњег сазревања бенда, који је до тада већ изградио јединствен уметнички језик. Албум је у оригиналном облику кружио углавном у виду самиздата (аудио касете), без класичне државне или велике дискографске подршке, што је било типично за руску андерграунд сцену тог времена. Формално, „Простые вещи“ се сматрају двоструким албумом, са укупно 20 нумера и трајањем од 79 минута. Касније је албум добио и званична реиздања на винилу и компакт-диску, најтиражније преко дискографске куће Moroz Records средином деведесетих година.
Снимање материјала одвијало се током 1988. године, у веома скромним условима, и управо је то омогућило бенду да сачува сировост и непосредност израза. Уметнички образац и израз у великој мери на својим леђима носи Петар Мамонов (1951 – 2021), чији вокал и ауторски приступ дефинишу целокупну атмосферу албума.
Чланови бенда:
Петар Мамонов – акустична гитара и вокал,
Александар Липницки – бас гитара,
Алексеј Бортничук – гитара,
Павел Хотин – клавијатуре и пратећи вокали,
Алексеј Павлов – бубњеви.
„Простые вещи“ данас се сматрају не само првим албумом Звуки Му, већ и кључном основом која дефинише њихов идентитет. То је албум који одбија комерцијалну форму, и остаје доследан својој унутрашњој логици, музици као стању, а не као производу.
Албум представља један од оних ретких тренутака у музици када се уметничка истина и лична храброст споје у јединствен и тешко поновљив израз, већ при првом слушању јасно је да Звуки Му нису желели да буду део совјетског мејнстрим рокенрола, већ да створе сопствени свет у коме доминирају: интуиција, емоција и потпуна слобода изражавања. Ова плоча делује као жив организам, као непрекидна струја свести у којој се смењују и сударају свакодневне слике, унутрашњи немири, апсурд, хумор и дубока егзистенцијална напетост, све то, без жеље да се публика умири или забави на површан начин, већ напротив да се увуче у простор у коме музика делује као директан пренос стања духа.
Назив албума: Простые вещи
Година издања: 1988
Формат: двоструки албум
Број нумера: 20
Укупно трајање: 79 минута
Прво издање: неформално (Самиздат)
Званична реиздања: Moroz Records (CD и LP, 1996. и касније)
Жанр: алтернативни рок, авангарда, постпанк, арт-рок
Звук албума је намерно сиров, храпав и на моменте груб, али управо у томе лежи његова снага, инструменти не служе да покажу инструменталну доминацију већ да појачају осећај нестабилности и психоделичног немира, ритмови делују као да се стално ломе и поново састављају, бас линије и гитаре често звуче примитивно и упорно, док вокал Петра Мамонова стоји у самом центру, као глас који истовремено приповеда, опомиње, исмева и исповеда се. Његов наступ није уобичајан: ближи је глуми, час на ивици шапата, час у пуној снази крика, али увек искрен и у центру пажње.
Текстови песама су састављени од наизглед једноставних слика и речи, али иза те једноставности крије се сложена унутрашња драма, свакодневица је приказана као нешто узнемирујуће, понекад смешно, понекад застрашујуће, али увек истинито. Мамонов не улепшава стварност нити покушава да јој да моралну поуку, он је износи такву каква јесте у његовој перцепцији, искривљену, нервозну, пуцкетаву и управо због тога, снажну. Та поетика чини да албум делује као сведочанство унутрашњег стања једног уметника и једног времена, али истовремено остаје универзалан, јер се бави осећањима која су препознатљива и изван временских и просторних оквира.
Списак песама (оригинални назив на руском – превод на српски):
Серый голубь – Сиви голуб
Шуба-дуба блюз – Шуба-дуба блуз
Зима – Зима
Цветочки-лютики – Цветићи-љутићи
Люляки баб – Бабине љуљашке
Мумия – Мумија
Источник заразы – Извор заразе
Хорошая песня – Добра песма
Бумажные цветы – Папирни цветови
0-1 – 0-1
Союзпечать – Сојузпечат
Бойлер – Бојлер
52-ой понедельник – 52. понедељак
Лифт на небо – Лифт за небо
Курочка-Ряба – Кокошка Рјаба
Красный черт – Црвени ђаво
Бутылка водки – Флаша вотке
Досуги-буги – Досуги-буги
Встань пораньше – Устани раније
Диатез – Диатеза
Посебна вредност овог двоструког албума лежи у томе што не нуди лако памтљиве рефрене као главни адут, већ атмосферу и проживљено, слушање ове плоче захтева пажњу, али заузврат нуди дубок утисак који се задржава дуго након што музика престане. У том смислу, албум представља озбиљно уметничко дело, где свака песма задржава своје место и улогу у укупној слици, а целина функционише као јединствен наратив.
Позитивна страна овог албума огледа се и у његовом утицају, јер доказује да рок музика може бити радикална, лична, неконвенционална и уметнички храбра, без компромиса и без прилагођавања очекивањима, тако да ова плоча данас делује као један од темељних радова експерименталног и алтернативног звука, не као споменик прошлости, већ као живо дело које и даље може да инспирише. Доказује да је искреност у уметности вреднија од техничке савршености и да хаос, када је вођен унутрашњом логиком, може бити изузетно снажан и смислен.
На крају можемо закључити да први албум култног бенда Звуки Му, осликава манифест слободе, доказ да музика може бити простор у коме се говори без самоцензуре и страха, албум који не нуди лак одговор, али зато пружа дубоки и аутентични доживљај, и баш због тога заслужује статус једног од најзначајнијих и најпозитивније оцењених остварења у оквиру руске алтернативне сцене.
Много година касније, албум је добио и шире историјско признање, заузевши тринаесто место на листи „50 најбољих руских албума свих времена“, коју је саставио часопис Афиша на основу анкете међу младим руским музичарима.
Душан Опачић
