ПРИЈАТЕЉИ: Сликарство jе било Љубин живот

Сликар Љубомир Љуба Поповић (1934-2916) био jе jедан од наjвећих савремених сликара, коjи jе Београд однео у Париз, био jе спона између високих интелектуалаца и обичног народа и сликарство jе било његов живот, изjавили су поводом смрти познатог сликара његове колеге и приjатељи.

Сликар Mилош Шобаjић jе подсетио да jе Поповић био изузетно значаjан на самом почетку свог рада, краjем педестих година.

„Oн припада групи сликара коjа jе после рата однела Београд у Париз, за разлику од предратне екипе коjа jе донела париско сликарство у Београд. У томе jе његов значаj и значаj неколицине сликара око њега коjи су показали Паризу, коjи jе тада био велики центар, шта се ради у Београду и то jе било признато“, рекао jе Шобаjић Танјугу.

За сликара Mихаjла Ђоковића Tикала Поповић jе био „спона између високих интелектуалаца и овог доле света“.

„Доносио jе из Париза увек интересантне вести, догађаjе, а био jе своj, аутентичан. Био jе сjаjна личност и тешко jе попунити његово место“, нагласио jе Tикало.

Историчар уметности Никола Kусовац каже да може бити да jе Поповић унутар историjе српске уметности био важан у jедном тренутку када jе био везан за Леонида Шеjку и Mедиjалу, али да jе он пре свега „светска поjава“, jер jе ушао у све озбиљниjе прегледе светске метафизичке уметности.

„Kада гледамо целину историjе српске уметности, ми ту нисмо претерано jаки, а захваљуjући Љуби ушли смо у наjозбиљниjе прегледе метафизичког сликарства, светског“, додао jе он.

Kусовац jе нагласио да jе Поповић свим своjим бићем био посвећен сликарству.

„Kада смо се овог лета срели на Светоj Гори, већ jе био клонуо. Имам осећаj да jе већ схватио да више не може да слика и онда jе окренуо леђа животу. Сам себи jе пресудио. Сматрао jе да ако не могу да сликам, не могу ни да живим. Сликарство jе било његов живот и оног тренутка када jе осетио да му сликарство измиче, окренуо jе леђа животу“, рекао jе Kусовац.

Живоjин Иванишевић, власник галериjе „Париски круг“ и 13 година Поповићев приjатељ и сарадњик, истиче да нас jе напустио jедан од наjвећих савремених сликара.

„Не знам да ли jе био већи човек или сликар, никад ниjе волео да му кажем уметник, него сликар, учитељ“, рекао jе Танјугу Иванишевић.

„Био jе духован човек, образован, посвећен, живео jе по канонима воjника, посвећен до последњег тренутка, бескомпромисан када jе у питању ликовна уметност, добар човек и увек jе волео људе коjи су стварали, а од других се дистанцирао“, додао jе он.

Иванишевић jе рекао да спремаjу телевизиjске емисиjе о Поповићу и да ће публика имати прилику да види ексклузиван материjал из Париза где jе пре два месеца завршена његова самостална изложба.

За 13 година Иванишевић jе снимио двадесетак емисиjа о Љуби Поповићу, приредио четири монографиjе, као и Поповићеву последњу изложбу у Београду, краjем прошле године у Галериjи РTС-а.

„Његово дело и оно што jе говорио треба да буде путоказ за младе да се посвете уметности, филозифиjи и животу и да jе изнад свих принципа живети од свог рада“, оценио jе он.

Тагови: Београд, Љуба Поповић