Приче и ожиљци: Нова књига Милана Ружића

 

Нова књига прича Милана Ружића „Приче и ожиљци” објављена је данас, у петак 20. септембра.

У питању је збирка тематски разнородних кратких прича које прате сазревање, одрастање, описују топлину огњишта, указују на значај завичаја и важност предака. Уз прегршт емоција, сећања и опомена да се не заборави одакле потичемо и ко смо.

Академик и песник Матија Бећковић написао је:
– Прошло је време када је књижевна критика читаоцима преко медија препоручивала добре књиге. Дошло је доба када се књиге Милана Ружића саме намећу читалачким сладокусцима, и то не рекламом, већ оним што је у њима написано. Тако да, ако тражите добру књигу, чак сјајну, знаћете да сте је нашли ако је потписана именом и презименом Милана Ружића.

Проф. др Мило Ломпар у уводној речи каже да у Ружићевој прози није реч о приповедању с тезом, него о настојању да се – са свешћу о поетикама модернизма и постмодерне – изнова обнови обавезујући однос према стварности и свету. Ломпар на самом крају закључује да Ружићеве приче обележавају тренутак егзистенцијалне противречности као свој најбитнији моменат, као и да такви, веома упечатљиво дочарани моменти, остају трајни пратиоци читаочеве свести.

Са друге стране, академик, драмски писац и редитељ Душан Ковачевић у причи која је својеврстан поговор овој књизи тврди да Милан Ружић у својој књизи „Приче и ожиљци” пише о сећању на бол који смо сви осетили и запамтили као нешто давно и не тако страшно као у тренутку кад је тај ожиљак настајао. Он је Ружићеву књигу оценио као „сентиментално путовање у младост кад смо упознавали свет са убеђењем да је живот вечан и да се нестајање људи догађа само другима”. Ковачевић своје слово о књизи завршава речима да је веома важно да је ово књига која ће се памтити по томе да вам је било лепо док сте је читали.

Глумац Петар Божовић у својој препоруци која краси корице ове књиге пише:
– Велика је радост за породицу и пријатеље кад се роди дете. Када се роди писац, радост је народна. Заволели смо га чим смо чули његов први литерарни плач и сазнали да се зове Милан Ружић. Радозналошћу новорођеног детета њушка по свим темама, од дневних, па до историје, где, на пример, са кнезом Лазаром расправља о нашем погубном забораву историје.
Бог нека му да здравља и тог заборава неће бити, а ми имамо, и тек ћемо имати, великог писца.

Сам Ружић изјавио је да је књига „Приче и ожиљци” за њега била једно велико путовање у прошлост, парање многих рана и копање по ожиљцима тврдећи да има и ожиљака који нису баш увек последица повреде, већ и једноставан траг срећних времена и тренутака када је човек био занесен.

Аутор је покушао да од заборава сачува све оне људе и догађаје који су његов живот учинили лепим, забавним, али и несвакидашње збуњујућим додајући:
– Ову књигу сам више исплакао него што сам је написао. Некад је уплакана оним тешким горким сузама, али не тако ретко и радосницама.

Књига „Приче и ожиљци” се од петка 20. септембра може наћи у свим Делфи књижарама, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари Делфи и на сајту Лагуне.