Преминуо књижевник Давид Албахари

Књижевник Давид Албахари преминуо је после дуже болести у Београду у 76. години, саопштила је данас породица. Албахари је рођен 15. марта 1948. године у Пећи.

Прву књигу, збирку прича „Породично време“, објавио је 1973, а први роман „Судија Димитријевић“ 1978. године.

Добитник је НИН-ове награде за роман „Мамац“ 1996. године и награде Златни сунцокрет за збирку прича „Сваке ноћи у другом граду“ 2008. године. Књиге су му преведене на 21 језик. За збирку прича „Опис смрти“ добио је Андрићеву награду.

Албахари је превео велики број књига, прича, песама и есеја многих америчких, британских, аустралијских и канадских писаца, укључујући Сола Белоуа, Владимира Набокова и Маргарет Етвуд, као и драмске текстове Сема Шепарда, Керил Черчил, Саре Кејн и Џејсона Шермана.

У периоду између 1973. и 1994. године радио је у редакцијама више београдских и новосадских часописа и издавачких кућа – „Видици“, „Књижевна реч“, „Писмо“, „Културе Истока“, „Политика“, „Мезуза“, едиција „Прва књига“ Матице српске. Био је члан САНУ, српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва.

Писац и оснивач издавачке куће Архипелаг Гојко Божовић изјавио је вечерас поводом одласка књижевника Давида Албахарија да је он био један од најзначајнијих приповедача и романсијера у српској књижевности друге половине 20. и у првим деценијама 21. века.

„Започео је и изузетан књижевни глас стекао као приповедач, али је приповетка форма коју никада није напустио. Прво у роману ‘Цинк’, па потом у серији романа написаних у деведесетим, од ‘Кратке књиге’ и ‘Снежног човека’, преко ‘Мамца’ и ‘Геца и Мајера’, до ‘Светског путника’ и ‘Мрака’, па онда романа писаних двехиљадитих, међу којима посебно место припада ‘Пијавицама’ Албахари је обликовао препознатљив приповедачки глас у модерном српском роману. И у причама и у романима постигао је оно што је најтеже и најважније – обликовао је свој свет и свој приповедачки тон. И тај свет и тај тон зовемо по имену писца – албахаријевским“, рекао је Божовић за Танјуг.

Додао је да је овај волшебник приче био велики иноватор, модернизатор и човек који је ослушкивао и разумевао модерна времена.

“У српској књижевности нисам упознао већег професионалца него што је био Давид Албахари. Поштовао је рокове, према њему су се могли навијати сатови и када је реч о сусрету и када је реч о рукопису, али је посебно поштовао своје читаоце. Знам то изблиза, јер сам са Албахаријем, одлазећи на књижевне вечери, неколико пута обишао Србију. Болест га је напала у напону људских и књижевних снага, и он јој је одолевао с невиђеном храброшћу. Тај тихи и мирни, истрајни и добри, сабрани и мудри човек Давид Албахари оставио је изузетно дело“, казао је Божовић.

Баздуљ: Одлази велики писац, достојан Нобелове награде

Писац и новинар Мухарем Баздуљ је рекао да је Давид Албахари био велики писац, достојан Нобелове награде.

„Био је добар човек, који је држао до језика и књижевности којима је припадао. Биће времена да се о том великом опусу, који је сада заокружен, пише детаљно и опширно, достојно тога опуса, али у овом тренутку ваља нотирати: најпре је био један од неколицине најбољих наших аутора кратких прича, а затим је постао и један од најбољих наших романсијера“, навео је Баздуљ.

Указао је да је Албахари такође био важан књижевни преводилац и уредник, тотални писац.
„У спортској аналогији, мајстор на свакој позицији. Ненадокнадив одлазак који ствара једну од оних празнина чије ћемо огромности тек постајати свесни“, рекао је Баздуљ.