Андрија Зафрановић рођен је у Масленици 15. августа 1949. године. На филмској и ТВ монтажи дипломирао је и магистрирао 1975. године на Академији уметности у Прагу, коју су такође завршили бројни знаменити редитељи, попут Горана Марковића, Горана Паскаљевића, Емира Кустурице, Рајка Грлића, Срђана Карановића и његовог брата Лордана Зафрановића.

Током година стекао је статус једног од највећих филмских и телевизијских монтажера, а радио је и као драматург. Био је редовни професор и шеф катедре на Факултету драмских уметности, а од 2009. и редовни професор ФАМУ у Прагу.

Радио је на многим филмовима и ТВ драмама и сарађивао са великим бројем редитеља. У његовом опусу су се, између осталих, нашли култни филмови Балкански шпијун, Чудо невиђено, Отац на службеном путу, Дом за вешање, Аризона дрим, Краљевски воз, Вечерња звона, Халоа празник курви, Караула, Чаруга, Џозефин, Јагуаров скок, Октоберфест, Енклава, Устав Републике Хрватске, Име народа, Бићемо прваци света, Краљ Петар Први.

Осим филмова, радио је и на ТВ драмама – Љубав у једанаестој, Зовем се Ели, Свињски отац, Човек који је појео вука…

За своје стваралаштво награђен је са три Златне арене за монтажу на филмском фестивалу у Пули, и то за филмове Краљевски воз (1981), Балкански шпијун (1984) и Вечерња звона (1986).

Добитник је и награда за најбољу монтажу на Филмском фестивалу у Сопоту, носилац је признања „Фипресци”, а награђен је на париском Филмском фестивалу југоисточне Европе и добитник награде за животно дело филмског фестивала „Синематик“.

Немачки филмски часопис Кино-филм шнит прогласио га је најбољим европским монтажером 2017. године.