ПОТРЕСНА САГА: Хит роман о страдању Јермена

Списатељица Алин Оханесјан је у дебитантском роману „Орханово насљеђе“ изазвала и велику пажњу читалачке публике у Србији, а ријеч је о потресној саги о страдању Јермена.

Само десетак дана по изласку, „Орханово насљеђе“ овдашњим читаоцима потпуно непознате јерменске списатељице Алин Оханесјан, у издању Лагуне, нашао се на другом мјесту бестселер-листе, што није честа појава. Разлог би требало потражити у изузетној вјештини којом је ауторка представила страхоте јерменског страдања, прије једног вијека, од стране Турака, проткане несвакидашње потресном љубавном причом. На том маршу смрти, о коме се до сада веома оскудно писало, живот је изгубило између милион и милион и по људи, од два милиона колико их је тада живјело у Отоманском царству.

У роману, од свог ексцесног дједа Кемала, Орхан је наслиједио изузетно успјешан посао ткања ћилима, али је тестаментом породична кућа у Турској завјештана Седи, старици која живи у старачком дому у Лос Анђелесу. Сматрајући то неправдом, Кемал одлази да је посјети и на своје запрепашћење од ње сазнаје не само стравичне детаље о протјеривању њених сународника, већ и о несвакидашњој љубавној вези у чему је његов дјед имао важну улогу… Роман се тако креће кроз вријеме, од посљедњих година Отоманског царства па до краја 20. вијека. Оханесјан, која је рођена у Кувајту одакле су јој родитељи рано избјегли у Јужну Калифорнију гдје и данас живи, дала је интервју за Вечерње новости.

* Може се претпоставити да у роману има и аутентичних дијелова, с обзиром на то да је ваша прабаба Елизабет доживјела геноцид?

– Кроз роман се провлаче искуства моје прабабе. Родитељи мог оца су такође били једни од преживјелих. Упознали су се у сиротишту и вјенчали се. Док сам писала књигу, много сам се бавила историјским истраживањем. Овај роман је испреплетан породичним причама, историјским чињеницама из дневника и записа свједока тог догађаја, и наравно, мојом маштом.

* Прихватили сте се једне врло осјетљиве теме и успјели да избјегнете једнострано гледање на те трагичне године?

– Писац који теми не приступа непристрасно ствара пропаганду, а не умјетност. Ипак, то не значи да треба да буде потпуно политички неутралан. Мени је било важно да прикажем да добри људи некада чине ужасне ствари, или су свједоци истих, али не раде ништа како би их спријечили. Знала сам да причи из перспективе Турске морам да приступим отвореног ума и срца.

* Поука из романа је да се прошлост не смие заборавити, јер је дио националног идентитета, али и да се не смије бити њен заробљеник?

– Та тврдња је примјенљива само на појединца. Колективно сјећање, које се односи на цио један народ, нешто је сасвим друго. Подразумијева историју, закон, обештећење и слично. Ја нисам компетентна да некога учим тим стварима.

* Многи ваши јунаци, и Јермени и Турци, потомци жртава и злочинаца, суочавају се са тешким бременом прошлости, за коју, наравно, нису криви…

– Криви? Не. Али сматрам да је веома важно да починиоци признају шта су урадили, и да се извине, као што је то учинила њемачка влада. Крити чињенице из прошлости не води ничему добром.

* У драматичне догађаје уплели сте и једну страсну љубавну причу која, иако има веома необичан ток и расплет, дјелује убедљиво…

– Љубав Кемала и Лусине издржала је тест времена, даљину, звјерства и раздвојеност свих врста. То су највеће љубавне приче нашег времена.

* Најпре сте писали приче. Колико вам је роман, и то првенац, представљао професионални изазов? С каквим сте се дилемама суочавали?

– По мом мишљењу, већи изазов за писца представљају кратке приче. У роману имате много више простора и времена да разрадите идеје, односе између ликова и радњу. Само изванредан писац може да напише одличну кратку причу. Ја и даље откривам како да успјешно пишем обје форме. Надам се да ћу заувијек учити о томе.

* Какве реакције очекујете од турских читалаца?

– То зависи од појединца који чита књигу. Никада нисам сматрала да одређена група има истовјетно мишљење. Турака има на милионе и сви они имају различито образовање, политику, и долазе из различитих окружења. Мислим да ће реакције на књигу бити разноврсне.

Тагови: Алин Оханесјан, Јермени, Роман, Србија, Страдање