У Француској је отворена изложба дјела једног од најпознатијих југословенских сликара. Посвета граду који је много волио и у коме је започео своју упечатљиву сликарску каријеру.
У Културном центру Србије у Паризу отворена је изложба Патра Лубарде, једног од предводника југословенске модерне. Париској публици приказано је дванаест слика, уз архивску грађу, из београдске Куће легата.
Филип Брусић Ренауд, директор Куће легата, истакао је да је отварање изложбе Лубардиних дјела у граду који је много волио и у коме је започео своју сликарску каријеру најбољи начин да се симболично обиљежи 45 година од смрти овог много пута награђиваног сликара у земљи и иностранству.
– Наша идеја је да Петра Лубарду вратимо на међународну сцену. Кренули смо с враћањем фокуса у Србији, то смо затим проширили на регион бивше Југославије, а сад смо и у Паризу, на мјесту гдје је Лубарда почињао, са Милом Милуновићем и другим нашим великанима и гдје је добио прву од већих награда – изјавио је Брусић Ренауд.
Историчарка умјетности Дина Павић нагласила је да Лубардин ликовни рад представља рефлексију духовне климе која је обиљежила епоху, на линији модернистичких естетика које су направиле отклон и продор на југословенској сцени почетком педесетих година 20. вијека. Нагласила је да је његова умјетност сажимала специфичност географског поднебља, идеолошки прихватљиве елементе националне историје и митологије, а да је Лубардин изабрани језик био на трагу поигравања између реализма и апстракције.
– Успјеси Петра Лубарде на умјетничкој сцени и његова својеврсна високо естетизована асоцијативна апстракција, постали су дио југословенске културне политике, и понекад су одабрани радови овог умјетника кршили правило такозваног републичког кључа – рекла је ауторка изложбе.
Отварању изложбе слика Петра Лубарде, која ће у оквиру програма обиљежавања Дана државности Републике Србије, трајати до 20. марта, присуствовало је више његових париских колега – Владимир Величковић, Милан Циле Маринковић, Љиљана Павловић Дир, Весна Милуновић, Јелена Гвозденовић, Перо Никчевић…
Тагови: Петар Лубарда