16.11.2023. - 12:01
© Фото : Весна Лалић/ ЈДП/ уступљено Спутњику
Жарко Лаушевић је у крви био глумац. Несрећа која га је задесила није убила глумца у њему. Глумац у њему је све то надживео.
Овако на вест о смрти прослављеног глумца реагује редитељ Здравко Шотра у чијим је филмовима и серијама Лаушевић играо још као студент.
„Још од академије, када је као дипломац играо код мене све до последње улоге краља Николе у серији ‘Александар од Југославије’ показивао је да је ретка глумачка појава, убедљива и сугестивна.
Лаушевић се прославио као Милош Обилић у Шотрином филму „Бој на Косову“, као и у „Браћи по матери“.
Наш познати редитељ, сећајући се почетака те сарадње, за Спутњик каже:
„Када се појавио био је шармантан. Од оних глумаца који су могли одмах да играју љубавнике па су му и давали такве улоге. Онда се испоставило да није само за лепе љубавнике, него да може да игра карактере свих категорија и истовремено да увек буде свој, препознатљив – Жарко Лаушевић“.
Реч је, додаје, о реткој глумачкој појави, о лицу, коме се могло одмах поверовати:
„Сви смо се око њега отимали. Чак у оном прекиду, када није био на слободи, Жарко је успео да сачува ту снагу и енергију и сугестију и наставио други део своје каријере и то врло успешно. Иако је живео у Њујорку одазивао се на сваки позив тако да је непрекидно играо овде и у филмовима и серијама“.
Последњи аплауз и поклон публици
Да је одлазак Жарка Лаушевића заправо црни дан за српску културу, кинематографију и филмску уметност, потврђује и Радош Бајић, редитељ у чијем је филму „Хероји Халијарда“ Лаушевић одиграо своју последњу улогу.
Иако тешко болестан после премијере Бајићевог филма изашао је на сцену и поклонио се публици последњи пут.
„Последњи аплауз који му је упућен на премијери пре нешто више од месец дана, трајао би вечно да га он сам није прекинуо. Све је то велики Лауш заслужио. Тамо одакле се нико никада није вратио отишао је јединствени, велики, непоновљиви и највећи – Жарко Лаушевић“, додаје Радош Бајић.
Редитељ серије „Калкански кругови“ Милан Караџић за Спутњик се присетио последњих дана снимања пре него што је Лаушевић примљен у болницу:
„Два дана пре него што му је позлило успели смо да завршимо трећу сезону серије. Он је инсистирао да заврши снимање. Остали су нам били само детаљи које сам ја за сваки случај урадио телефонски, али он је инсистирао да све сними у студију и био је јако срећан и узбуђен. То је био наш последњи сусрет. Ових дана монтирам серију, биће то можда и најбоља сезона, у којој је оставио дивну улогу и фантастичан утисак на целу екипу“.
Да је реч о великом професионалцу и посвећенику потврђује и Милан Караџић откривајући да је Жарко био невероватно предан послу, а истовремено да је толико уживао у глуми:
„Толико је осећао глуму и свој посао. Обожавао га је. Колико год био болестан, успевао је да покупи снагу и енергију да сними. Увек је долазио чио и пун елана и снаге, енергије. Када би то потрошио, завршио би снимање. Није могао више ни да устане ни да говори. Глума га је исцрпљивала, нарочито у последње време, али он није престајао да јој се толико даје. Млади глумци који су га посматрали на сету били су фасцинирани начином на који је приступао свему до најситнијег детаља. Поседовао је изузетан глумачки сензибилитет за сваки детаљ, сваку ситницу, емоцију. Био је невероватан“.
Телеграме саучешћа поводом смрти Жарка Лаушевића упутили су председник Србије Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, министарка културе Маја Гојковић и многи други.
Југословенска кинотека је најавила да ће вечерас, поводом Лаушевићеве смрти, свом Музеју у Косовској улици приказати филм „Шмекер“ редитеља Зорана Амара из 1986. године, а наредног месеца организовати велику ретроспективу његових филмова.
