ПОСЛЕДЊЕ УТОЧИШТЕ ЗДРАВОГ РАЗУМА: Учесници „Београдског контрапункта“ потписали заједничку изјаву

Учесници „Београдског контрапункта“ – дводневног сусрета угледних савремених писаца из свијета и Србије усвојили су на крају разговора „Београдску изјаву“ у којој су се сагласили да култура има шансе да учини свијет бољим, изјавио је министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић.

Он је у завршној ријечи оцијенио да је „Београдски контрапункт“, у којем су учествовали аустријски писац Петер Хандке, кинески писац Ју Хуа, руски писац Захар Прилепин, српски писац Милован Данојлић, француски писац Фредерик Бегбеде и српски режисер Емир Кустурица, успио у својој намјери и да је донио низ интересантних увида у питања која се тичу културе глобално и локално гледано.

Како је истакао Вукосављевић, многа су питања постављена, на нека су дати одговори, на нека нису, а негдје су започети конструктивни и квалитетни дијалози.
„Оцена свих учесника је да је култура била велика тема током два дана у нашем граду, да су о њој говорили људи из целог света, са свих меридијана, веома угледни важни писци, високи интелектуалци и да су питања културе, културне политике и значаја културе у савременом свету и књижевности биле теме разговора“, изјавио је Вукосављевић.

Он је рекао да је догађај окончан документом око кога су се, како је навео, сви сложили да га потпишу и указао да је „Београдска изјава“ охрабрујућа у погледу претпоставке и увјерења да култура има шансе да овај свијет учини бољим, што је и био основни смисао скупа.

„За мене лично највећи закључак је да култури треба дати шансу и да је култура можда последње уточиште здравог разума и позитивног охрабрења, које људе може и да спаја и учи да се боље разумеју. Култура јесте музика која се чује изнад буке ратова и звецкања оружјем“, закључио је Вукосављевић.

Кинески писац Ју Хуа захвалио се на позиву да учествује у „Београдском контрапункту“ и упоредио га са пјевањем хора у коме „људи пјевају у различитим тоналитетима, али напредују у истом правцу“.

У „Београдској изјави“ писци су навели да су дошли у Београд на симболичној граници свијетова у тежњи да им разговор буде садржајна размјена и прожимање и да потреба за сусретима уважава појединачне разлике и различита насљеђа.

Како су навели, култура зна да истина о човјеку и времену нема само једну страну и да не осуђује, него настоји да разумије.
„Данас, вртлог високо технологизоване епохе потпискује на маргину некада неспорне културне тежње. Заоштравају се односи међу народима, а поравнава културно обиље свијета. Разарања су и физичка и духовна, а носиоци може своје интересе потурају као неупитне вриједности“, наводи се у „Београдској изјави“.

Како је закључено у Изјави, глобални површни стил живота, који се данас намеће као једини могућ и прихватљив, претвара људску заједницу у био-масу погодну за брзу менталну обраду и прераду.
Писци су истакли да ако се у нечему могу свакако сложити, то је да стваралаштво не трпи наметнуте, октроисане истине и ограничења ма одакле они долазили.

„Мимо других подјела и разлика које су неизбјежне, култура мора да допринесе вишедимензионалности свијета. Треба да помогне освешћењу појединца клонулог под епохалним притиском“, оцијенили су писци.

Напомињући да је култура израз запитаности и одговорности, писци су закључили да свијет не почиње од јуче, нити ће трајати само за нашег трајања.
„Култура од разлика прави богатство контрапункта, а не метеж сукоба. Сваки разумијевајући разговор чини корак у смијеру таквог освешћења. МИ тај мали корак овдје чинимо“, наводи се у „Београдској изјави“.