ПОРУКА ИЗ СРПСКЕ И СРБИЈЕ: Крив је само зато што говори истину

Од када се сазнало да је овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност Петер Хандке, траје невиђени притисак на Нобелов комитет, али и огромна медијска кампања против те одлуке.

Све због његових ставова о ратним дешавањима у Југославији током деведесетих година. Петицијама је чак захтијевано и да одлука о додјели награде буде повучена. Сам Хандке истиче да је имао идеју да покуша до помири ставове и да није очекивао такву кампању против себе. Писмо подршке добио је од више од стотину српских интелектуалаца.

Стиди се – том поруком су у Сарајеву Хандкеу честитали Нобелову награду за књижевност, због његових јавно изнесених ставова о дешавањима у Сребреници 1995. године. То је само дио кампање, коју већ мјесецима воде регионални и западни медији и разне организације. Такви, острашћени гласови негације ауторског погледа на друштво и политику представљају пријетњу вриједности слободног мишљења, одговорају српски интелектуалци у писму подршке аустријском писцу.

– То вам је само доказ да кад се лаже, онда морају да лажу сви. Јер ако не лаже само један, а поготово Петер Хандке, онда цијела лаж пад у воду – рекао је Матија Бећковић пјесник, члан Српске академије наука и умјетности.

Сви напади на Хандкеа мотивисани су управо његовим одбијањем да прихвати наметнуту истину о ратним дешавањима на територији тадашње Југославије, коју су сервирали западни медији, кажу познаваоци дјела аустријског писца. Своје виђење истине Хандке је понудио у есеју Правда за Србију.

– На једном мјесту он каже, у епилогу ове књиге, стало ми је до правде, или можда само до промишљања да се допусти додатно размишљање. И то је јерес која није опроштена Петеру Хандкеу – сматра Душко Певуља професор Филолошког факултета у Бањалуци.

Музичар и писац Неле Карајлић сматра да је најузбудјивије, то што се Ханке ниједног тренутка није, не покајао, него почео да размишља да ли је био у праву или не.

Одлука Нобеловог комитета, који се успио одупријети притисцима, јесте изненађујућа, али потпуно оправдана, сматра Певуља.

То што је Хандке повјеровао да је Запад претјерао у пропаганди против Срба није му донијело Нобелову награду, али је потврдило да може да мисли и оно што већина не мисли, поручио је наш прослављени режисер Емир Кустурица.

Многи то виде и као мали, али добар знак за глобална кретања у култури, књижевности, али и политици.

– Сматрам да је Нобелова награда Петеру Хандкеу почетак једног новог раздобља читања историје Балкана. Оне која се до сада није чула – истакла је Јелена Иванишевић Пауновић директорка Новог балканског филма Стокхолм.

Томе се надају и грађани Бањалуке.

Овогодишњу додјелу Нобелове награде за књижевност тако је обиљежило снажно уплитање политике у умјетност, али Хандке је, сматрају многи, у обје категорије однио побједу. Истина, умјетничку вриједност његових дјела готово нико није ни оспоравао.