Легендарни глумац Боривоје Бора Тодоровић добио је пре неколико дана мурал у дворишту Атељеа 212. Надарени сликар Милан С. Милосављевић, популарни „Дерокс“, представио је Бору кроз мурал, а песник и писац Душан Стојановић кроз речи.
Како то изгледа кад се два талентована уметника удруже у част глумачкој легенди погледајте, односно прочитајте.
„У дворишту Атељеа 212, поново се нашао међу својима, један од бесмртних; Боривоје Тодоровић. Глумац најтананијих нијанси, оне посебне врсте игре која надјачава саму себе и поставља све на границу одакле је глумац, за корак, испред својих редитеља и писаца… али увек у дослуху са својим гледаоцима. Наравно разлог за овај мурал није неопходан, сви знају ко је и шта је значио Београђанима Бора Тодоровић, али дозволимо себи сећајући се великог глумца, понеку реч о њему.
Зашто је Боривоје онај кога су уважени критичари звали великим, (иако то није волео), посебан: зашто је битан? Свакако су о томе говорили и судили толико пута људи позванији да о глуми говоре. Међутим из оног угла који је верује се једнако битан, угла публике. Тодоровић је био важан као неко ко саосећа са својим гледаоцем, који до сржи познаје и оно што је битније, разуме, своју публику… Зато се вероватно тако нежно својим репликама и узидао у темељ народа, у наш свакодневни говор: „Само тетки да однесем лек“, и друге. Зато је Тодоровић важан свакако, али је једнако битно и целокупно наслеђе које је оставио својим млађим колегама, од кога ће генерације које долазе имати велики бенефит.
Вратимо се на крају Милосављевићу који је својим даром, по ко зна који пут доказао правило, да када се уметности уједине, умножавају се и превазилазе своју основну намеру, постају право истинско чудо. Зато се мурал на коме Бора сада стоји крај Зорана Радмиловића и Петра Краља може сматрати уметничким чудом!
Добро дошао назад Боро, на понос и част својим Београђанима и својим колегама!“ – закључио је песник и писац Стојановић.
Тагови: Атеље 212, Бора Тодоровић, Душан Стојановић, Милан С. Милосављевић, Мурал