ПОЕМА „МОСТАРСКЕ КИШЕ“: Створена у једном сату

Једна од најпопуларнијих и најомиљенијих поема српске књижевности „Мостарске кише“ Пере Зупца, коју годинама наизуст знају генерације љубитеља поезије, објављена је пре тачно 50 година, 8. октобра 1965. Стихови који су постали симбол младалачке љубави, настали су готово случајно, стицајем срећних околности.

Присећајући се тог дана, Зубац за „Новости“ каже:

– „Мостарске кише“ су настале у Новом Саду, у просторијама тадашње Омладинске организације, где сам се затекао правећи друштво пријатељу и песнику Радету Томићу. Он је за загребачки „Телеграм“, где смо обојица објављивали, куцао песму, ја сам се једно време досађивао, а онда сам сео за писаћу машину, увукао папир и за непун сат исписао „Мостарске кише“. Можда би поема била и дужа, али више није било времена, јер је требало да обојица песме предамо на пошту.

Уредник „Телеграма“ и угледни песник Звонимир Голоб објавио је у целини поему 21-годишњег непознатог песника, што је тада било неуобичајено. Поема је затим наставила да живи својим животом, штампана је као постер у ревији „Полет“ и омладинском листу „Поп-експрес“, потом у виду плаката у сарајевском часопису „Спектар“, у листу „Здраво“, као и улазница за једно ауторово књижевно вече у „Скендерији“. Преведена је на више језика, а само у тадашњем СССР њен тираж у елитном часопису „Работница“ био је 19 милиона и 750 хиљада примерака.

Јубилеј „Мостарских киша“ издавачка кућа „Адмирал лукс“ обележила је објављивањем књиге у којој су преводи поеме на 12 језика. У новом, другом издању, појавиће се још три превода, на немачки, шпански и грчки.

– Као млад човек, нисам ни сањао да ће ови стихови постати толико читани и да ће их говорити многи познати глумци – каже Зубац. „Мостарске кише“ преко ноћи су ми отвориле сва врата и био сам радо виђен у друштву многих познатих и старијих колега. Матија Бећковић ме је као млађи брат водио на своје књижевне вечери. Публика је тражила да говори своју „Веру Павладољску“, а он ме је подстицао да казујем „Мостарске кише“.

Десанка Максимовић је једном приликом јавно рекла: „Штета што ово није написала женска рука!“. Јуре Каштелан је говорио како ови стихови имају чудесну спиралу музике и емоције, а музику је препознавао и Зуко Џумхур и са чуђењем причао: „Кад год говорим `Мостарске кише`, увек чујем неку другу музику“. Популарност поеме Душко Трифуновић је објашњавао чињеницом да је реч о чисто исказаним емоцијама које осећа свака генерација.

Тагови: Мостарске кише, Перо Зубац