ПЛАНЕТАРНА ТРАГЕДИЈА: Ђорђе Кадијевић поводом филма „Дара из Јасеновца“

НЕ мислим да треба правити драму око филма „Дара из Јасеновца“ и говорити дањ је то неко разочарање.
Филм је прављен са најбољом побудом да покаже и нашој и светској публици каква је то драма, али се не може рећи, са руком на срцу, да се то што је Јасеновац у том филму види.

Филм нема димензију коју сам очекивао, јер је Јасеновац огромна људска трагедија. Филм приказује једну планетарну трагедију и драму као неку епизоду, све се свело на утисак као да се то десило са групом усташа у неком селу. Нема волумена и димензије јасеновачке трагедије. Мисаоно историјско евокативни формат је непропорционалан величини те драме и трагедије. Мислим да је драматургија сувише апартна, сведена на сведочанство једне преживеле девојчице чија перцепција јасеновачке катаклизме је редуцирана нарочито страном гледаоцу. Онима који не знају шта је био Јасеновац неће добро послужити – имаће информацију која није адекватна.

Рођен сам у Хрватској, мада сам Србин и православац, и за длаку сам избегао да одем у Јастрбарско, у логор за децу. У последњем тренутку побегли смо из Хрватске у Недићеву Србију, тако да врло добро знам ту драму и наравно да пропорционално нисам покривен у ономе што такав филм мора да има, а нема.

Направио бих примедбу и на неартикулисаност драматургије филма. Нарочито сам изненађен и зачуђен што у филму нема ниједног позитивног Хрвата. То такође није истина, као што у целини филм не приказује истину Јасеновца, он не приказује ни истину хрватског народа који је имао на својој територији такав пакао. Нису сви Хрвати усташе и то се морало показати у том филму, морало је бити бар симболично назначено да има некога ко није био за то.

Позитивна контура једног Хрвата у филму морала је да се изваја у озбиљнијем материјалу, да да извесну сатисфакцију целом подухвату, као што му није дала у погледу формата, као што је филм подбацио да прикаже волумен и димензију једног од најстрашнијих логора у историји света који је трајао четири године и где има, упркос свим причама и будалаштинама које се чују, више од милион мртвих. То потајно сви знају, али се увек ти бројеви смањују.

Дакле, поред тога што то није приказано у филму, чак ни започето да се казује, тако исто није казано да Хрватска није била искључиво отаџбина једног усташког порода хрватског народа, него да је у Хрватској било и те како оних који су били против тога.

Разлог што филм није уврштен у конкуренцију за Оскар није само пакост и зла намера према нама, озбиљно говорећи није ни заслужио да се нађе у таквој конкуренцији без обзира на то што млађа генерација која не зна шта је Јасеновац ко зна шта види у њему. Припадам генерацији која је доживела Други светски рат и могу да вам кажем да смо ми у својој ужаснутој беди заправо знали шта се догађа у Хрватској, знали смо шта је Јасеновац.

Ми који знамо шта је Јасеновац и колика је то трагедија и драма другачије видимо тај филм него они који о томе знају мало или ништа, осећамо диспропорцију и кажемо да је ово једна епизода о Јасеновцу која је непропорционална и не покрива ту велику тему, него напротив прозива ту тему. Не бих рекао да сам разочаран, јер нисам више ни очекивао. Има и наивних сцена. Из Јасеновца се није могло побећи тек тако трчећи у шуму. За цело време окупације мислим да није забележен ниједан случај успешног бежања из Јасеновца.