ПИСАЦ НАШЕГ ДЕТИЊСТВА: Обиљежавање 35 година од смрти Бранка Ћопића

У Хашанима, родном мјесту књижевника Бранка Ћопића, данас се обиљежава 35 година од његове смрти.

Предсједник бањалучке Фондације „Бранко Ћопић“ Светозар Личина рекао је Срни да ће бити одржан поетски час у Основној школи „Бранко Ћопић“ у Доњем Дубовику.

Ћопић је рођен у Хашанима, школовао се у Бихаћу, а Бањалуци, Делницама, Сарајеву, Карловцу…На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године на групи за педагогију.

Прву причу објавио је 1928. године, а прву приповијетку 1936. Његова дјела су превођена на енглески, њемачки, француски и руски језик.

Био је члан Српске академије наука и умјетности и Академије наука и умјетности БиХ.

Брако Ћопић се убио скоком са моста Братство и јединство у Београду 26. марта 1984. у 69. години.

Ћопић се бавио животом људи из некадашње Босанске Крајине и Народноослободилачког рата.

Дјела су му прожета лириком и живописним реалистичким сликањем сеоског живота, познавањем живота и менталитета људи са села, ведрином и живошћу духа.

Посебну драж Ћопићевој литератури даје сочан језик чије поријекло води из подгрмечког завичаја.

Ћопићеви књижевни јунаци су и сањари, дјеца, скитнице и надничари. Обрађивао је и теме из Другог свјетског рата, мале хероје и њихове подвиге.

Бранко Ћопић је писао и сатиричну поезију која се понекад косила са владајућом идеологијом у СФРЈ, што му је донијело низ проблема са властима, мада је био припадник партизанског покрета.

„Јеретичка прича“, објављена у тадашњем сатиричном листу „Јеж“, покренула је лавину осуда са врха Комунистичке партије и власти.

Јосип Броз, тадашњи неприкосновени лидер СФРЈ, поручио је да такву сатиру неће дозволити, али да писац неће бити ухапшен.

Угледни књижевник Добрица Ћосић својевремено је рекао да је Ћопић био први антититоиста у књижевности коме су се касније придружили и значајни сатиричари Васа Поповић, Ерих Кош и други.

Ћопић је писао и дјечију литературу, а најпознатија дјела су „Орлови рано лете“ и „Магареће године“.

Романи „Пролом“ и „Глуви барут“ говоре о учешће сељака Босанске Крајине у устанку, а „Не тугуј бронзана стражо“ показује живот колиниста у Војводини.

Од осталих дјела посебно књижевно мјесто заузима „Башта шљезове боје“.

Бранко Ћопић је био прво дијете у крају које је име добило по пјеснику Бранку Радичевићу.

Судбина је хтјела да се мост са кога је Ћопић окончао свој живот 1984. године зове управо Бранков мост, а још се воде полемике да ли је мост добио име по Ћопићу или по Радичевићу.

Биографи наводе да је омиљена композиција Бранка Ћопића била „Марш на Дрину“.

„Не знам да ли има нека пјесма која ме може тако узбудити као ‘Марш на Дрину’, јер све ми се чини да чујем топот српске коњице која напредује према Дрини, да чујем онај звук кад се ваде сабље“, говорио је Ћопић.

На крају опроштајне поруке, пронађене послије његове смрти, Бранко Ћопић је написао: Збогом лијепи и страшни животе!“.