ПЕТЕР ХАНДКЕ НА ВЕЛИКОМ СРПСКОМ СТРАТИШТУ: Веома ме је потресла прича о хиљадама српских жртава у Старом Броду

Ја сам написао „Правду за Србију“, која је поетска. А када ће бити праве правде за Србију, не знам… Можда ће се то десити сутра, можда прекосутра, можда 27. јула у 11 сати пре подне. Живот је кратак као што је говорио Џон Ленон, али има много времена. Биће и за правду времена, каже за Спутњик нобеловац Петер Хандке.

Он је са својим домаћином Емиром Кустурицом и књижевником Матијом Бећковићем и осталим гостима у суботу запловио Дрином, од Вишеграда до меморијалног комплекса у Старом броду који је подигнут у знак сећања на жртве из Другог светског рата.

Хандке за Спутњик: Кад долази правда за Србију

„Добро је да се подижу овакви меморијални центри, иако ме прича о хиљадама жртава у Старом броду веома потреса. То је веома, веома тужно поглавље историје на овим просторима“, рекао је Хандке приликом посете Старом броду.

Дивећи се подвигу Срба из Сарајева, Сокоца, Вишеграда, Хандке за себе каже да је конзервативни анархиста и признаје да се никад у свом животу није заиста побунио, побуна није део његове књижевности.

„Али разумем ову врсту побуне, разумем побуну Срба у Другом светском рату у Старом броду који су устали против насиља изабравши смрт. Данас нема наде бунити се. Волео бих када би постојала могућност праве побуне, када би се млади ујединили, али мислим да је време побуне прошлост”, сматра Хандке и додаје да се нада да ипак греши.

Мост који спаја два нобеловца

Доделом „Велике награде Андрићевог института“ Петеру Хандкеу у каменом граду инспирисаном ликовима и делима Иве Андрића – ствара се мост између два књижевна нобеловца.

„Тај стари мост који је описао Андрић веома је окрутан. На њему су се догађала мучења, убиства недужног народа. Али нови мост који ми градимо је мост који не уништава живот, већ га ствара. Надам се да је тако. Време ће одлучити“, сматра Хандке.

Дугачка је Лајковачка пруга

Уз старе српске песме које су изводили тамбураши, Кустурица, Хандке и остали гости пловили су бродом „Лотика“. Хандке је чак запевао на српском језику песму „Иде Миле Лајковачком пругом“ у којој је, према мишљењу Матије Бећковића, нобеловац пронашао своју веру.

„Чујем тугу у вашим песмама иако су веселе“, истакао је Хандке.

 

„Речи могу бити најлепша ствар на свету, али могу бити и окрутне. Речи, реченице, звуци које неко изговара имају моћ да убију, а имају моћ и да спасу. Доста сам писао о тој тему, чак сам себе постављао као инструмент његове моћи. То ме у књижевности и даље занима, желим да ме речи спасу“, наводи Хандке.

Питали смо аустријског нобеловца да ли га је ова песма инспирисала да напише „Моравску ноћ“.

„У почетку своје каријере доста сам слушао музику. Док сам писао комад ’Псовање публике’ слушао сам Битлсе и на њихов ритам писао реплике. Али више не слушам музику толико интензивно. Више ослушкујем звуке који ми много више говоре“, закључио је Хандке.