Петар Мамонов: У гробу нема џепова. Што си сакупио у души, са тим ћеш и лежати!

1. Љубав није осјецћај, то је врлина. То је количина добра које чинимо, без обзира на примање. Kад то чиниш тек тако. Баки у подземној, устпиш мјесто. Не треба према њој да осјећаш нешто, треба деловати, радити.
​2. Учини некоме нешто добро, без користи, али сваки дан. Све вријеме буди у плусу, у позитиви. Виђећеш како ће ти срце оживјети! Може се живјети потпуно другачије. Знаш, као у подземној на покретном степеништу. Оно иде доље, а ти треба да идеш горе, све те води доље али ти идеш горе. Не постоји други начин, треба ићи ка Свјетлости.

3. Постави себи једно питање: “Зашто живим?”. Само то, стварно се запитај. Мислим да, ако ником није било добро што сам данас живио, да ми је дан прошао узалуд.

4. Требали би сви ми, а ја прије свега, да научимо себи рећи “не”.

5. Лако је рећи – тешко је учинити. Тешко. Али ако се јако трудите, схватите да једноставно нема другог начина живота, онда успијавате.

6. Не опростити ономе ко те је увриједио – је исто као љутити се на неку ствар, од коју си се ударио. Ти си крив; али те толико боли да удараш или бацаш ту ствар на под. Па шта? Само ти може рука помодрити или да она одскочи од пода и удари те по челу! Увреда је паклено стање: нигде не да мира.

7. Живот понекад удари, али ти удари су љекови.

8. Научите да губите и не жалите због тога.

9. Морамо знати да све лоше мисли нијесу наше, од ђавола су. Наше су добре. Значи себе треба вољети. Али себе – првобитно замишљеног. И све блудно, похлепно – није моје. И – бива лакше. Све туђе почињеш да тјераш.

1о. По мом мишљењу, светац се разликује од грешника по томе што је научио да воли.

11. Ако смо направили 9100 корака од Бога и један корак ка Богу, онда се крећемо.

12. Дух ствара облике за себе. Не може се бити лош човјек и добар писац.
13. Без љубави човјек жив умире – живи леш. Хода, ради свој посао, обавља своју дужност, али се гуши.

14. Ми се интересујемо за то како је у Бангладешу, како је у Јапану након земљотреса. Kоји земљотрес?! Kод свакога од нас је земљотрес унутар. Човјек тоне у ријеку. Вришти: “Упомоћ!” А кажу му: “Знаш, у Јапану …”

15. Ако радиш добро и откриваш то пред људима, онда се добро није десило.

16. Исправно кажу: у гробу нема џепова. Што си сакупио у души, са тим ћеш и лежати! Човјеков живот је као зрак. Човјек има почетак и нема крај! Разумијете, како је интересантно!