ПЕТАР БОЖОВИЋ НА КОСОВУ: Плакаћемо једног дана са радошћу, јер сузе нису само за тугу

Глумца Петра Божовића и истакнутог културног радника и привредника Бранислава Баћовића, покровитеља ове турнеје по Косову, је у име народа Ораховца и Велике Хоче поздравила Оливера Радић професор српског језика у Гимназији Ораховац.

“Добро сте нам дошли у наш град у Рајску башту. У времену када је на Косову и Метохији тешко, када наш народ пролази кроз свакодневна искушења, овакве посете нам много значе. Говоре нам да нисмо сами, да има добрих људи, интелектуалаца и хуманиста попут вас, који су са нама када је најтеже, када се и наши најближи сродници боје да овде дођу да нас посете”, рекла је Оливера Радић.

Деца су госте поздравила химном Ораховцу, а аутор песме је са Павлином Радовановић извео и песму Ој Косово душо Србинова.

Деца су глумцу и добротвору Баћовићу уручила захвалнице и тиме инспирисала глумца да говори о времену пре педесет година када је био у посети Ораховцу и у припреми за снимање филма Дервиш и смрт истраживао текије.

“Пре много година у оквиру припрема за снимање филма Дервиш и смрт истраживали смо обичаје и текије по читавој Југославији, па смо били и у овој у Ораховцу. Сад су ме ова деца која су ми уручила захвалнице подсетила на неке тренутке. Онај Ораховац који памтим и овај данас се не могу упоредити. Памтим га по огромној количини деце која су као врапци у јату трчала за нама, глумцима (био је Петар Краљ, Плеша, Бутковић и други) и викала Чкаља, Чкаља… Са тим осећањем данас причам. Хвала што сте ме позвали, хвала господину Баћовићу Бранку који ме довео, организовао све, јер великих проблема имамо да дођемо да гостујемо на Косову. И сад, кад сам ушао овде, и кад сам видео ову децу, питао сам се што су их родитељи довели, али сам се одмах сетио да они немају коме да их оставе, да су зато дошли сви породично…”, истакао је Божовић.

Петар Божовић је рекао да му је и цело Косово другачије него некада.

“У мом дугом веку био сам на Косову бар десетак пута разним поводима и један од њих је био и Горски вијенац који смо изводили по црквама и манастирима и ово што сад видим је другачије од оног тада… И памтим тај осећај који сам имао у Грачаници где је било три хиљаде људи, и осећај у Пећкој Патријаршији, падала је ситна киша, хладњикава, било је гледалиште препуно, сестра Батрићева је била Љиља Драгутиновић која је тамо тужила а ми, глумци, смо били иза, плакало је гледалиште, ми смо плакали, а камење је тутњало по крововима Пећаршије од њих. То сам назвао Сан косовске ноћи и једанпут сам имајући прилику да у Политици имам неки свој простор то и објавио. И никад нећу заборавити”, напоменуо је глумац.

Божовић је замолио оне који праве наставне планове у Србији да се обавезно унесе посета Косову.

“Ја бих замолио оне који праве планове и наставни програм свих екскурзија средњих школа и факултета да се базирају на Косово као на нашој усредсређујућој националној мети, што би данас рекли ‘фокусираној таргети’. Наша младеж би видела нешто чиме би била зачуђена. Зашто морам да видим Барселону и неке друге градове, поштујем све, али ако не видим Дечане, не видим Грачаницу, ако не видим Девич, ако не видим тамо где ми је срце, ако не видим Њагоша одакле пева, ако не видим српске јуначке песме, ако не видим где ми је све. Тако да као да сте ми поклонили све ово, ви и господин Баћовић Бранко. Хвала вам што сте ту и боли ме душа, и ако наставим даље опет ћу плакати, а има време за плакање. Плакаћемо једног дана са радошћу јер сузе нису само за тугу”, истакао је Петар Божовић.

Окупљени су желели да се фотографишу са глумцем, а после је приређено и дружење уз вечеру у дому породице Радић.