ПАНДУРЕВИЋ: Нова донација филмова из Југословенске кинотеке

Кинотека Републике Српске је, упркос тешкој финансијској ситуације, задржала ниво и квалитет рада, а са Југословенском кинотеком договорена је нова, значајна донација филмова, истиче директор Кинотеке Милован Пандуревић.

„Надамо се да ће овај посао бити завршен током ове године, што би значило да ће Кинотека Српске постати богатија за 500 нових наслова српске и свјетске филмске баштине“, напомиње Пандуревић у интервјуу Срни.

Пред Кинотеком су бројни послови на сређивању филмске грађе, њеном валоризовању и предлагању за рестаурацију и дигитализацију, што ће зависити од финансијских могућности и подршке коју очекује за спровођење овог изузетно скупог и технички веома компликованог процеса.

„Уз бројне устаљене програме које планирамо и за 2017. годину, треба посебно нагласити да ће она бити у знаку обиљежавања двадесетпетогодишњег јубилеја.

Кинотека Републике Српске, као правни сљедбеник `Срна филма`, прве продуцентске куће у Републици Српској, основане 1992. године, посебним програмом обиљежиће овај јубилеј“, најављује Пандуревић.

„Успјели смо да реализујемо већину планираних програма, да будемо домаћини истакнутим филмским умјетницима и наставимо традиционално добру сарадњу са Југословенском кинотеком, али и другим културним и образовним установама у Српској и региону“, наводи Пандуревић.

Он је посебно задовољан што филмски програми Кинотеке Републике Српске наилазе на добар одзив публике, првенствено млађих гледалаца, а то доприноси ширењу филмске културе, с обзиром на едукативни карактер програма Кинотеке, било да је ријеч о програмима из домаће или свјетске филмске баштине.

Као најзначајнији, Пандуревић наводи „Филмски кампус“, специјални програм за студенте који Кинотека Српске, уз подршку Министарства просвјете и културе, континуирано организује већ шест година.

Прошлогодишњи „Филмски кампус“ је највећим дијелом реализован у Андрићграду, гдје је окупљен до сада највећи број учесника.

Кампус је привукао велику медијску пажњу и изазвао интересовање филмске публике за пратеће садржаје који су приказани у Мултиплексу „Доли Бел“, у оквиру ревијалног програма „Кампуса“.

„За успјешну реализацију овог програма истичемо и подршку високошколских установа из Републике Српске – Академије умјетности Бањалука, Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву…

Затим Србије – ФДУ Београд и Црне Горе – ФДУ Цетиње, Југословенске кинотеке, али и бројних филмских умјетника, историчара филма, универзитетских професора који су својим учешћем допринијели да Кинотека Српске постане препознатљива у региону“, истиче Пандуревић у интервјуу Срни.

Одржани су и редовни мјесечни програми „Филмотеке“, тродневни филмски циклуси посвећени значајним темама и личностима свјетске и домаће кинематографије, као и специјални филмски програми поводом обиљежавања Дана побједе над фашизмом, реализовани на Палама.

То је урађено у оквиру сарадње са Филозофским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву и Бањалуци, те у сарадњи са Јеврејским културним центром „Арије Ливне“.

„Публика на Палама, у оквиру програма `Незаборавни вестерни`, имала је прилику да види и неке од најбољих филмова овог жанра, а у оквиру овог програма представљена је и тематска изложба филмских плаката /Збирка вестерн/ из фундуса Кинотеке“, наводи Пандуревић.

У оквиру сарадње са Богословским факултетом „Свети Василије Острошки“ у Фочи представљена је изложба „Србија и Срби на филму у Првом свјетском рату“, те приказан адекватан документарно-филмски програм.

Пандуревић посебно истиче значај прикупљања и архивирања филмске и пратеће филмске грађе, која, због бројних неријешених питања и неадекватних услова у Филмском архиву Кинотеке Републике Српске на Палама, још увијек не може у потпуности да буде доступна широј јавности.

„То, на извјестан начин, надокнађујемо организованим посјетама, како школске тако и студентске омладине, Филмском архиву и презентовањем свих садржаја који се у њему чувају – од филмске и пратеће филмске грађе до изложбених експоната филмске технике, до организовања специјалних филмских пројекција, у зависности од профила и интересовања посјетилаца“, наглашава Пандуревић.