ОВНОВА ХИЛАНДАРА: Милутинова црква два века нетакнута

Децо моја, доста сте кружили као киша око Крагујевца, време је да уђете у Милутинов храм и латите се посла. Идемо у олтар.

Овим речима пуним поверења, хиландарски игуман Методије лане се обратио рестаураторима из Новог Сада који већ целу деценију, још од оног великог пожара 2004. године, обнављају Хиландар, духовни темељ српске нације постављен на Атосу пре више од осам векова.

После обнове фрескоживописа Светог Саве у Кареји, комплетних дуборезачко-

-позлатарских радова на иконостасу Савине испоснице који су трајали две године, рестаурације иконостаса митрополита Симеона из 1635. године и иконостаса Свете тројице, на реду је Саборни храм.

Главна хиландарска црква била је прва у низу које је подигао краљ Милутин. Грађена је 1293. године, а градитељ је највероватније био Георгије Мармара из Солуна.

– До сада смо рестаурирали Пећку патријаршију, фрушкогорске манастире, храмове СПЦ у Хрватској, Мађарској и Румунији, али то што нам је поверена Саборна црква на Хиландару за нас је највећа част и привилегија – вели Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду и члан Комисије Владе Србије за обнову Хиландара.

Радови ће започети овог пролећа, нетом после Васкрса. Велики пожар од пре 11 година заобишао је Милутинову цркву, али њена обнова свеједно ће бити изузетно захтевна. Трајаће пет до 10 година из два разлога: рука рестауратора није је такла пуна два века!

Друго, реч је о „живој цркви“ у којој молитве трају два пута по три сата свакодневно, а када се монаси моле, рестауратори морају да се повуку и „заћуте“.

– Да не бисмо реметили активности свештенства и монашког братства,око иконостаса нећемо подићи скеле како се то најчешће ради, већ ћемо демонтирати део по део, конзервирати те делове у оближњој радионици коју смо ми и подигли пре неколико година, а затим их враћати у цркву – каже Вапа.

Набраја саговорник „Новости“ фазе предстојећег посла: конзервацију и рестаурацију улазних врата у саму цркву, певница, тронова, часне трпезе и на крају иконостаса.

На Светој Гори, рестауратори, сликари, вајари, столари и позлатари из Покрајинског завода за заштиту споменика културе проводе у просеку од четири до шест месеци годишње. На обнови Саборног храма екипа Синише Зековића, сликара-конзерватора и вође радова на Светој Гори, смењиваће се свака два месеца, а у „постави“ неизоставни су Растко Чурчић, Дејан Радаковић и Милош Вујаклија.

Они су уз све набројано, до сада својим вештим рукама вратили у живот око 40 хиландарских икона.

– Неописиво је леп осећај да можете дотаћи такве светиње – каже Зековић.

– Ми смо с годинама готово постали део братства. Сигурно је да ћемо и када се пензионишемо, одлазити тамо. Када једном упознате Хиландар, он вас као какав духовни магнет привлачи заувек.

ЖИВО БИЋЕ

ЗОРАН Вапа, члан Комисије Владе Србије за обнову Хиландара, каже да је закључно са прошлом годином грађевински обновљено око 60 одсто изгорелих делова хиландарског комплекса. Комплетна обнова захваљујући средствима Републике и донатора биће завршена 2020.

– Али, то неће бити крај. Хиландар је живо биће са 42 монаха, са искушеницима и свакодневно са барем 150 ходочасника. Морамо о Хиландару водити бригу и по завршетку обнове. Хиландар није грађевина, то је наша историја и темељ наше државе.

ПОЗЛАТА И ЈАЈЕ

У РЕСТАУРАЦИЈи се примењују традиционалне технике које су старе неколико векова. Користи се полиментна позлата, а као везивно ткиво узима се јаје како би боје имале разноврсне пигменте. Уз све то, за Саборни храм карактеристичан је и раскошни дуборез.

НОВАКОВ КРСТ

БИЛИ су Новосађани у прилици да сретну на Хиландару многе велике људе, међу њима и Владимира Путина, британског принца Чарлса, Новака Ђоковића. Сви они, свако на свој начин, помажу обнову Хиландара. Крст око врата и бројаница на руци најбољег тенисера света Новака Ђоковића дар су хиландарског монаха Марка.

Тагови: Манастир Хиландар