Отворена изложба „Руско-српски односи у доба Петра Великога“

Амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов отворио је вечерас у Цековића кући на Палама изложбу „Руско-српски односи у доба Петра Великога“ посвећену обиљежавању 350 година од рођења Петра Великога и 300 година од царског указа о стању учитеља у Србији да предају словенски и латински језик.
Калабухов је рекао новинарима да се односи између Руса и Срба развијају у континуитету кроз историју, културу, језик још од времена Петра Великога, па чак и раније.

Он је навео да је уз Петра Великога било Срба, а међу њима је био и гроф Сава Владисављевић, један од најснажнијих дипломата у Русији и аутор многих уговора.

– Да није било грофа Владисављевића, Руси не би имали великог Пушкина – рекао је Калабухов и додао да су Руси и Србије увијек били на једној, правој страни историје.Предсједник Књижевног удружења „Сусрет“ из Требиња Милана Бабић рекла је да је ријеч о двије тематски повезане изложбе о везама руског и српског народа.

– Изложба је посвећена обиљежавању 350 година од рођења Петра Великога и 300 година од царског указа о стању учитеља у Србији да предају словенски и латински језик. То је далекосежан потез обзиром да се наша српска територија и црква налазила у незгодном културном положају. Зато ова изложба има образовни карактер јер ђаци не знају о томе довољно – истакла је Бабићева.

Она додаје да се по први пут неки документи износе у „шири научни промет“, један је у вези са историјским периодом и руско-српским односима, док је други у вези са стрипом који је изашао 1941. године ексклузивно за српску читалачку публику, пише РТРС.

Према њеним ријечима, овај стрип није довољно пласиран због бомбардовања Београда, па је професор Ирина Атанасијевић и Руски научни институт одиграо ту изузетну улогу.

Декан Филозофског факултета на Палама Драга Мастиловић рекао је да Петар Велики једнан од највећих владара у руској историји који је руску империју увео у ред свјетских сила.

Он каже да је Петар Велики био први владар који је почео да обраћа пажњу на Балкан, српски и друге словенске народе који су у то вријеме били у турском ропству.

Мастиловић истиче да највећа заслуга за то припада Херцеговцу грофу Сави Владисављевићу који је био савјетник Петра Великога, али и осталим Србима који су били у Русији бјежећи пред турском најездом.

– Како у вријеме Петра Великога, тако и данас српски су погледи усмјерени према Истоку, према Русији, а од Русије увијек очекујемо само пријатељство и братство – рекао је Мастиловић.

Он је додао да ће изложба бити отворена 10 дана.

Изложбу су организовали Књижевно удружење „Сусрет“ Требиње, Руски научни институт, Руски дом из Београда и Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.