Јубилеј: десетогодишњица рада Галерије Радио-телевизије Србије обележава се репрезентативном изложбом слика једног од најособенијих савремених српских сликара међународне репутације, академика Љубе Поповића.

На изложби је представљено 13 слика, насталих између 1975. и 2008. године, из овдашњих приватних колекција.

Слике су испуњене нестварним бићима, очима што посматрају из прикрајка, вампирушама и андроидима који бораве у мноштву необичних предмета, растиња и архитектуре, заједно – а једни другима непознати.

Боје, сложене са смелошћу и суптилношћу, указују на врхунско познавање сликарског умећа. Све скупа открива човека широке културе, истанчаног познаваоца како историје сликарства, тако и историје цивилизације уопште.

Одгонетку шифре зване Љуба, по природи ствари субјективну, никада коначну ни потпуну, пружају многи написи који су током пола века пратили визионарску пустоловину овог ствараоца, каже између осталог књижевник Милан Комненић у тексту каталога за ову изложбу.

Љуба Поповић је, осим сликама, своје савременике пленио радозналошћу духа, ретким познавањем књижевности, филма, филозофије, стрипа, еротизма, езотерије и окултних учења.
У годинама када су друга стремљења давала печат ликовним уметностима, Љуба се одлучио за особен вид фигурације. Пришао је надомак надреализму, али никада није следио његову поетику.

Истрајно је истраживао дух традиције, посебно постигнућа ренесансних и византијских мајстора.

Три чиниоца су пресудно усмеравала Љубин духовни развој: рефлексија, имагинација и посвећеност.

Рођен је 1934. године у Тузли. Основну школу и гимназију завршио у Ваљеву. Студирао на Академији примењених уметности и Ликовној академији у Београду. Након првог, двонедељног боравка у Паризу, посвећеног највећим делом посетама Лувру, учествовао је у неколико групних изложби у Београду.

Године 1963. преселиo се у Париз. Ту упознаје Ренеа де Солијеа, који се одмах интересује за његово дело.

О његовом делу писали су Ален Боске, Ален Жуфроа, Андре Пјер де Мандијарг и Патрик Валдберг, а касније и многи други аутори, међу којима Етијамбл, Жан-Кларанс Ламбер, Жил Нере, Густав Рене Хоке, Жан-Кристоф Баји, Жан-Луј Ферије, Изор де Сен Пјер, Ан Тронш, Саран Александријан, Мишел Еленбергер.

Овај догађај је од изузетног културног значаја, будући да Љуба Поповић у Београду до сада није одржао изложбу већег обима. Изложба ће бити отворена до 29. новембра.