Откриће светског значаја: Судбина величанствене тријумфалне капије из Виминацијума

Тријумфалних капија у Риму било је двадесетак, сачуване су само две, а руководилац пројекта Виминацијум проф. др Миомир Кораћ објашњава за РТ Балкан како је тим младих доктора наука недавно дошао до великог открића у Србији

CAES Antonini – ни мањих слова ни већег значаја! Пронађен је недвосмислени доказ да је римски император Каракале у Виминацијуму означен за цезара (натпис на латинском је његово име и скраћеница од цезар), а Србија је након неколико месеци упорног рада сјајног тима младих доктора наука добила величанствену тријумфалну капију да се њоме дичи, усхићено за РТ Балкан објашњава проф. др Миомир Кораћ, археолог и руководилац пројекта Виминацијум, поводом најновијег открића.

„То је један од оних налаза, без икакве лажне скромности – светског значаја. Нема тријумфалних капија баш тако много. Њих је у Риму постојало можда двадесетак, али су порушене и само су две остале“, додаје.

Остаци капије која је била висока нешто више од 10 и шира нешто више од шест метара изузетно су значајни и зато што су потврдили и расветлили историјске догађаје.

„Ништа лепше него кад археолози успеју нешто да разјасне. Често смо у мраку и великом незнању са свим тим предметима. Живот је сам по себи тешко докучив, а поготову када су у питању прошла времена. Знали смо из историјских извора да је Каракал, један римски император постао на Виминацијуму, како се то каже, извикан за императора, односно цезара. Кад смо то кренули да истражујемо почели смо од једне велике улице тзв. декумануса“, наводи професор Кораћ.

Импозантна улица, широка 10 метара и поплочана базалтним стенама са квадерима и ивичњацима указивала је на то да је вредно истражити и шта се око ње налазило.

„Пошто у археологији све нешто значи, ставите прст на чело и схватите – ако имате овакву улицу, па какве тек онда објекте имате уз улицу! И заиста, на једном делу наишли смо на четири стопе и било нам је јасно да се ради о тетрапилону. У околини смо пронашли разбацане стубове, постаменте, и један фрагмент који је нама као суво злато. Мали део шире плоче на ком пише CAES Antonini. Ни мањих слова ни већег значаја! То је Каракалино име, и тако смо добили недвосмислени доказ онога што се историјски знало, а ми смо добили славолук и тријумфалну капију да се њоме дичимо“, истиче Кораћ.

На питање који су следећи кораци након овако великог открића, руководилац пројекта Виминацијум за РТ Балкан објашњава да је у плану реконструкција горњих зона славолука у дрвету, сибирском аширу, као што је то раније урађено са амфитеатром.

„Волели бисмо да то буде једна лепа позивница за грађане Србије да дођу и виде тријумфалну капију“, поручује Кораћ.

Истраживачки тим, који чине др Саша Реџић, др Илија Данковић, др Младен Јовичић, др Ангелина Раичковић, као и студенти Кристина Живковић и Петар Којадиновић, пронашли су остатке тријумфалне капије на главној виминацијумској улици, односно декуманусу.

Славолуци или тријумфалне капије су настали у доба римске републике са циљем да се прослави победа и доношење плена великих војсковођа, а реч је о слободностојећим грађевинама. Може се радити о једноставном луку који премошћује улицу, рашчлањеном типу са три пролаза или са једним пролазом у форми тетрапилона, какав је пронађен у Виминацијуму.

Анализа материјала указује на то да је виминацијумска тријумфална капија изграђена крајем 2. века или најкасније у првој деценији 3. века нове ере.

Император Каракала је познат и по чувеном Каракалином едикту (Constitutio Antoniniana de Civitate) из 212. године, према којем су сви слободни становници Римског царства добили римска грађанска права.

Виминацијумска тријумфална капија била је у форми тетрапилона са једним пролазом и пољем за натпис изнад лучног дела, по чему веома личи на римску капију „Арко дел Гави“ у Верони.