Српски писац и нобеловац Иво Андрић умро је на данашњи дан, прије 42 године, на Војномедицинској академији у Београду.
Андрић је био књижевник и дипломата Краљевине Југославије, а Нобелову награду за књижевност добио је 1961. године за роман „На Дрини ћуприја“.
Био је члан Српске академије наука и умјетности, по рођењу Хрват, по опредјељењу Србин, писао је на српском језику.
Још у гимназијским данима Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, припадао је покрету „Млада Босна“ и био је страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти.
Први свјетски рат га је затекао на школовању у Кракову, одакле се враћа у земљу, али га је одмах по доласку у Сплит аустријска полиција ухапсила и одвела у шибенски, а потом у мариборски затвор у којем ће, као политички затвореник, остати до марта 1915. године.
По изласку из затвора, Андрићу је био одређен кућни притвор у Овчареву и Зеници у којем је остао све до љета 1917. године.
Андрић је имао веома успјешну дипломатску каријеру у Ватикану, Букурешту, Трсту и Грацу, Марсеју, Паризу, Мадриду.
По избијању Другог свјетског рата, због неслагања са властима у Београду поднио је оставку на мјесто амбасадора у Берлину и вратио се у Београд, гдје је живио повучено у стану на Зеленом венцу, не дозвољавајући било какво штампање и објављивање својих дјела.
У исто вријеме написао је своја најбоља дјела која ће касније доживјети свјетску славу.
Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1954. године, а био је и први предсједник Савеза књижевника Југославије.
Први је потписао Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику.
Иво Андрић је умро 13. марта 1975. године у Београду у 83 години.
Његова најпознатија дјела су „На Дрини ћуприја“, „Немири“, „Ћоркан и Швабица“, „Мустафа Маџар“, „Љубав у касаби“, „Пут Алије Ђерзелеза“, „Мост на Жепи“, „Аникина времена“, „Госпођица“, „Проклета авлија“, „Знакови поред пута“….
Тагови: Београд, Иво Андрић