У Београду је нобеловац Орхан Памук. Гост је Српске академије наука и уметности, која и на тај начин обележава 175 година постојања. Славни турски писац одговарао је на, како је сам одлучио, питања десет новинара – Срби и Турци, каже, деле речи, храну, машту, архитектуру и турбулентну прошлост. Одржао је предавање: говорио је беседу којом се обратио Шведској академији наука када му је уручена Нобелова награда, а потом је разговарао са српским писцима.
Председник Академије Владимир Костић уручио му је Повељу о одржаном предавању, у оквиру циклуса Гост Српске академије наука и уметности.
Маштао је да постане сликар, али је, на срећу за књижевност, постао писац и боје пренео у наслове својих романа. „Белом тврђавом“ је освојио западне читаоце, „Црна књига“ је постала најконтроверзнији и најпопуларнији роман турске књижевности, уследио је роман „Зовем се црвено“, а најновији је „Жена црвене косе“. Нобеловац је постао 2006. године.
Наш нобеловац Иво Андрић је рекао: „Од почетка мог књижевног рада занимао ме је додир Истока и Запада, у виду сарадње као и у виду судара.“
На питање РТС-а да ли се његов успех може делимично објаснити у читавом свету, Памук каже да је дао све од себе да сагледа да постоје како сличности тако и различитости.
„Величина Андрића, Достојевског, Танизакија јесте у томе што поклањају пажњу традиционалној култури, култури Истока, али су усредсређени на савременост, као и ја. Андрића, на неки начин, сматрам својим претходником јер је био довољно храбар, отворено хуман да сагледа сву пуноћу живота муслимана на овим просторима. Поклањао је пажњу детаљима, тако нам је показао да смо сви направљени од истог материјала“, каже Памук.
Колико је дело Орхана Памука цењено и популарно широм света сведоче преводи на више од 40 језика, а код нас и овај аплауз и пуна сала Српске академије наука и уметности на његовом предавању.
Тагови: Београд, Орхан Памук