О СТРАНИМ ПИСЦИМА: Објављена књига Андрићевих текстова непознатих широј јавности

Поводом 125 година од рођења српског нобеловца Иве Андрића, издавачко предузеће Просвета, у сарадњи са Задужбином „Иво Андрић“, која је приређивач, објавило је књигу широј јавности до сада непознатих Андрићевих есеја и запажања „О страним писцима“.

Издвојени есеји и критике у тој књизи указују на једног мање познатог Андрића који је, испитујући поједине ауторе књижевних појава, пажљиво истраживао и књижевну и биографску грађу и скрупулозно јој приступао, истичу из Просвете.

Осим познатијих радова о Петрарки и Лаури, Хајнеу, Мицкијевичу, Стриндбергу, Витмену, Горком, умјетничке прозе о Бајрону, публицистичких текстова о фашизму у Италији и писцима који су у то вријеме дјеловали, у књизи се појављује готово непознат краћи текст о Томасу Ману „Југословенске њиве“ (1925), затим непознат текст из 1951. године, „Двестота годишњица Велике енциклопедије“ – о дјеловању француских енциклопедиста Волтера, Дидроа, Русоа и других, као и непознат рад о Виктору Игоу.

Текстови уврштени у ову књигу су ријетко објављивани, каже директор Просвете Драган Миленковић.

„Поједини есеји толико су свјежи, као да их је (тада) млади Андрић написао протекле ноћи и однио у уредништво часописа у коме су први пут објављени. Да су само текстови ‘Легенда о Лаури и Петрарки’ и ‘Бајрон у Синтри’ међу корицама ове књиге, она би била празник за читаоце у Србији. Али, ту су и редови о Томасу Ману, Максиму Горком, а за писца овог поговора и можда најпријатније изненађење, текст о Андрићевом сусрету са Лазом Лазаревићем у спомен кући чувеног кинеског писца Лу Сина у Пекингу“, написао је Миленковић.

Он је у поговору књиге истакао да то издање, објављено на 125. годишњицу Андрићевог рођења, „велика част и невјероватно топла и снажна подршка њиховој издавачкој кући“.

Квалитету књиге сигурно доприноси исцрпан и зналачки предговор једног од најбољих познавалаца Иве Андрића, покојног професора Радована Вучковића.

У књизи први пут се, сакупљени међу корицама једне књиге, појављују пишчеви есеји, фрагменти из медитативне, дневничке прозе и рукописне заоставштине, у којима Андрић промишља теме, идеје и проблеме везане са стране ауторе и различите културе.

– Организована на овај начин, књига „О страним писцима“, иако доноси публиковане текстове, представља, у својој цјеловитоси, новину у рецепцији Андрићеве есејистичке прозе – истиче Миленковић.

Пред читаоцима је нов, свеж и подстицајан рукопис кроз који се види како се Андрићев књижевни и читалачки укус развијао кроз вријеме.

– С посљедњом страницом ове књиге, читалац ће сигурно моћи да каже да боље разумије Андрићев поглед на књижевност, историју, на питање књижевних узора и утицаја – закључио је Миленковић.

Тагови: Иво Андрић