О МОЋИ И ПОСЛУШНОСТИ: Књига Слободана Антонића представљена у Српској књижевној задрузи
Фото М. Завишић
МОЋ је способност постизања послушности. Када се питамо зашто неки човек има моћ, ми се питамо зашто га људи слушају. Моћ и послушност су две стране исте појаве.
Овим речима, социолог проф. др Слободан Антонић (1959) отворио је своју књигу „Моћ и послушност“ која је објављена и јуче представљена у СКЗ.
Уз оцену да ово дело стручним квалитетима и теоријским дометима чини сам врх наше савремене друштвене науке, Маринко Лолић је рекао:
– Читаоци и научна јавност имају прилику да се упознају са вишедеценијским истраживањима овог веома цењеног аутора, која су превасходно усмерена на проучавање различитих концепција и ликова моћи, од најпознатијих античких мислилаца Платона и Аристотела, до савремених социолошких истраживања Вебера, Зимела и Парсонса, као и дела најутицајнијих савремених теоретичара моћи попут Фукоа, Љукеса и Мана. Аутор се бави и социолошким истраживањима моћи у редовима најпознатијих српских филозофа и социолога, Војина Милића, Љубомира Тадића, Михаила Ђурића. Антонић сматра да се на питање да ли је моћ заснована на претњи насиљем не може одговорити једнозначно. Постоје облици моћи, као што су на пример богатство и лепота, који се не манифестују испољавањем насиља.
Као једно од најважнијих поглавља овог дела, Лолић је издвојио текст о чувеној књизи „Маса и моћ“ Елијаса Канетија (1905-1994), добитника Нобелове награде за књижевност 1984:
– Реч је о разматрању кључних аспеката Канетијевог приступа моћи, који није ни филозофски ни социолошки, већ врста сликовитог симболичког говора садржаног у речима и синтагмама: вребање, дробљење, раскринкавање, брзина, ћутање, чување тајне, однос младих и старих, који разоткривају тајну моћи.
Милан Брдар је истакао да је ово уџбеник који, за разлику од многих других, има јасан став аутора и растерећен је од идеологије.
– Књига захтева напор од читалаца јер је феномен моћи веома сложен – рекао је Антонић.
