Новица Ђурић: “Косово је моје писмо, мој завјет и свака реченица коју напишем“
редсједник УКЦГ Новица Ђурић (фото: pokretzaodbranukosovaimetohije.rs)
Читав живот писца Новице Ђурића, предсједника Удружења књижевника Црне Горе, овогодишњег добитника Повеље за животно дјело Удружења књижевника Србије, прожет је мајчином заклетвом ,,Рана ми косовских“, коју носи још из њене утробе
“Какви би ми били када не би били Косовци. Све нас је родила једна мајка, косовска мајка, мајка Косовка. И моја је мајка, заиста, била Косовка, у сваком смислу те ријечи. Била је мученица као све Косовке“- казао је Новица Ђурић у емисији ,,Косметска кандила“ Радија ,,Светигора.
Ђурић додаје да је, дубоко свјестан таквог односа својих родитеља према Косову, наслиједио косовску традицију која је у кући Ђурића била света.
“Мој покојни ђед, Нико, је косоварио по вас бијели дан. Знао је све предкосовске, косовске и покосовске пјесме. На штап и кољено би ставио капу са четири слова с и говорио косовску епику, појашњавајући нам стихове. Моја мајка је цијелог свог живота носила црнину. Све су њене муке биле косовске. Косово је за мене моја мајка, зато сам и објавио књигу ,,Косово мајко“. Косово и љубав према њему је нешто што се никоме не да и не може објаснити. Та косовска врелина, та крв, то се не објашњава, то човјек или носи у себи, наслеђујући од својих родитеља, или не носи. Косово је ген. Оно није само најскупља српска ријеч већ и најсвјетлија ријеч и најсвјетлији крст на свијету. Ко не види косовски крст и његов сјај тај се није имао рашта родити. Велика је косовска благодат али је велика и косовска клетва“- оппомиње Ђурић.
Новица Ђурић каже да он живи на благодати својих родитеља, своје мајке која је пјешке одлазила на Косово.
“Брже је одлазила него што се враћала јер је носила љубав према Косову. У свим мојим књигама поезије и прозе Косово је моје писмо, Косово је мој завјет и свака реченица коју напишем. Све што напишем је Косово. Косово није само велика побједа над противником и проливена крв косовских мученика, Косово је и свака травчица и пчелица које падну на косовске божуре. Косово је непреболна рана али и наша радост. Ми смо ти који не дамо Косово. Док год је Косово у нашим главама, мислима, нашим ријечима, дјелима, оно ће биби и остаће наше. Човјек никад не смије да призна да нема Косово и све док је тако даће Господ и имаћемо га. Сад Косово можемо бранити на тај једини могући начин. Треба да се сјетимо да су многе главе пале за Косово кроз вјекове. Оно је бивало поробљено али никад одузето. И у нашим књигама морамо да другујемо са Косовом, да га темељимо јер су тамо наше живе светиње, које саме бране Косово и које су се саме одбраниле. Те светиње су стубови хришћанства које нико не може да помјери и никада неће помјерити, јер у њима сјаји ореол свјетлости и доброте Православља“- каже Ђурић предсједник Удружења књижевника Црне Горе.
Новица Ђурић каже да док год на Косову има и један камен у темељу наших Светиња, Косово неће бити ничије осим Српске православне цркве и њеног вјерујућег народа, јер народа без вјере нема.
“Сви темељи на Косову су православни. Лазар је на Косово отишао са крстом, причестивши сву своју војску у цркви Самодрежи. Тада је на Косову побиједила Црква и наш Крст Свети. Волио бих да будем на Косову сваки дан и на сваком мјесту. Како да изађете из Грачанице? Кад уђете у Пећку Патријаршију опет се родите…па одете до Дечана, до Љевишке, све је то једна светачка, православна породица.
Нема мјеста на свијету на којем би се човјек искреније испричао и исплакао као на Косову. Тамо срце проплаче истог трена. Као народ, ми цијелог живота нисмо престали да плачемо и нећемо престати све док Косово не буде наше и мјера и рука Српске православне Цркве која је толико вијекова отварала и затварала све двери наших православних светиња. Кључ највећих двери је косовски, који је кључ Српске православне Цркве. Ми смо ти који улазимо у вјечни православни храм који се зове Косово“- казао је Новица Ђурић.
У емисији ,,Косметска кандила“ Ђурић је казао и да је пјесничка ријеч путујућа литија годинама и вјековима.
“Све су те литије претходиле нашим литијама за одбрану светиња, у којима се догодило једно посве ново православно биће, једна нова енергија у којој је међу народ Црне Горе, тако сам вјеровао и осјећао, сишао Господ Бог и предводио литије са нашим Митрополитима, блаженопочившим Амфилохијем и садашњим Јоаникијем, часним свештенством, монахињама, монасима. Мислим да је то нешто што нико никада неће моћи избрисати из сјећања народа. Писци су ти који све то морају да уткају у своја дјела, да би та златна нит била она која ће занавијек овјековјечити наше крсне входове“.
Ђурић се осврнуо на то да већ други празник Светог Амфилохија Иконијског, други имендан нашег Митрополита Амфилохија, славимо без њега, казавши да се након његовог упокојења осјећа као сироче.
“Тећ ће доћи доба у коме ћемо разумјети како је сваки дан Митрополита Амфилохија био његов а како су сви дани без Митрополита Амфилохија скоро неважни. Ја тако осјећам поштујући све што се данас догађа. Као вјерујући човјек вјерујем у мисију Српске православне Цркве, љубим светачке руке и њима се клањама. Али постоји нешто што човјек понесе са собом и чега никада не може да се ослободи. Митрополит Амфилохије је био мој духовни отац и неко ко је бдио нада мном и мојом породицом. Осјећам да је и данас тако. Блаженопочивши Митрополит био је Божији дјечак, пјесник са душом дјетета. Био је икона, што је, и за његовог живота, могао да види онај ко је хтио да види. То се сад добро види са небеса а прије се није могло видјети на педаљ од ока. Остао је у нашим срцима као неко ко се не да пребољети али нас кријепи што смо га имали за пријатеља, оца, кума, брата, сабрата, човјека који је, питајући: ,,Како сте?“ био спреман и да чује одговори и да помогне“- казао је Новица Ђурић овогодишњи добитник награде за животно дјело Удружења књижевника Србије.
Био-библиографија Новице Ђурића
Новица Ђурић, пјесник, писац и новинар, рођен је 1956. године у Дријенку, код Колашина (Црна Гора). Предсједник је Удружења књижевника Црне Горе (2015- ), а био је и предсједник Удружења новинара Црне Горе (2010-2016).
Његово стваралаштво превођено је на руски, њемачки, енглески, арапски, италијански, бугарски, шведски и македонски језик. Поред поезије и прозе, Ђурић се бави и писањем есеја и критике.
Био је главни и одговорни уредник ,,Омладинског покрета”, Прве црногорске илустроване ревије ,,Покрет”, дневника ,,Глас Црногорца”, ТВ ВНС, први главни и одговорни уредник дневних новина ,,Дан”. Обављао је дужност шефа дописништва новосадског ,,Дневника” за Црну Гору, новинара ,,Вечерњих новости”, ,,Политике”.
Живи и ствара у Подгорици, гдје ради као новинар ,,Политике“.
Слободанка Грдинић
