У уводу своје нове књиге, „Писци хришћанске Европе“, Владимир Димитријевић каже:“Ова књига је, са разним прекидима, додавањима и нијансирањима, писана и састављана преко две деценије. У њој се виде не само различити хоризонти читања, него, на неки начин, и животног искуства потписника ових редова. Трагање за темељима хришћанске књижевности било је искрено и, мада крајње лично, настојало је да одрази и исходе истраживања која су, широм света, спроведена када су у питању Достојевски, Солжењицин, Георгиу, Сент Егзипери, Честертон, Луис, Толкин и отац Серафим Роуз. А циљ је, наравно, један – да се и млађем и старијем читаоцу омили сазирање великих хришћанских писаца, и да се никад не заборави – хришћанска Европа је стварност која може бити оповргавана, али не може нестати са обзорја високе културе. Јер, како би рекао руски песник Осип Мандељштам, који је и сам страдао у ГУЛАГУ, данас је сваки културан човек хришћанин.“
„Писци хришћанске Европе“ књига је какву досад нисмо имали прилике да нађемо у богатој издавачкој ризници. Она зрачи једном племенитом и одважном идејом да нас у времену свопште дехуманизације, у коме полако губимо осећај за дела лепе, класичне уметности и књижевности, подсети на чињеницу да су нека од највећих имена европске књижевности, писци и ствараоци попут Достојевског, Солжењицина, Шекспира, Сент Егзиперија, Честертона и Толкина, као и оца Серафима Роуза, пишући своја ванвременска дела, полазили управо од хришћанских начела.
И док се све што је хришћанско доводи у везу са анахроним, аутор ове значајне књиге пажљиво разоткрива скривену подлогу омиљених књижевних остварења многих генерација.
Студиозно приступивши великанима литературе, Владимир Димитријевић указује се као озбиљан тумач и познавалац европских писаца и њихових дела, која тумачи са хришћанског становишта на коме она заправо и почивају, а која до овог тренутка нисмо читали у поменутом кључу.
Књижевност је веома важна потка у процесу васпитавања дечје душе, то јест – људске душе. Обрађујући кључне теме какве су љубав, живот,страст, грех, покајање и смрт, она представља својеврстан мост између овоземаљског, телесног и материјалног ка узвишеном, духовном и вечном.
Књижевност је чудесан искуствени доживљај књижевних јунака понудила читаоцу као пријемчив пример страдања или спасења у који он сам, захваљујући уметничким квалитетима литературе, урања снажно и дубоко.
Поистовећујући се са јунацима књижевних дела, гледајући њиховим очима лице света које их окружује, читаоцу се нуди могућност да исплива у стварност оплемењен новим животним искуствима са којима у стварном животу можда није имао прилике да се суочи.
И док наше доба ратује против књига, како запажа аутор, утолико је већа обавеза да, смело и одлучно, станемо у њихову одбрану.
Књиге су посредници између генерација, стамени чувари знања, обичаја, вредности и искуства која и сами полако заборављамо, а која ћемо моћи да пренесемо будућим нараштајима само ако будемо писали.
Пред читаоцима Димитријевићеве књиге ће оживети хришћански импулс у делима велике европске литературе, који смо вековима свесно скривали или несвесно прећуткивали.
ВЕРИЦА КОВАЧЕВИЋ, УРЕДНИЦА КУЛТУРНО – ОБРАЗОВНОГ РОГРАМА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ЧАЧАК