ЊЕМАЧКА ШТАМПА БРАНИ ХЕРТУ МИЛЕР: „Утисак из српских медија – у Београду је био монструм“

У њемачкој штампи се прате догађаји у Србији гдје је Херта Милер изазвала жестоке реакције изјавама о бомбардовању СРЈ 1999. године, пише Дојче веле.

“У главном граду Србије је ових дана боравио монструм“, пише Михаел Мартенс за Франкфуртер алгемајне цајтунг: “То је бар утисак који мора да имају конзументи српских медија. Монструм се, према њима, зове Херта Милер, одрасла је у сусједној Румунији и добитник је Нобелове награде за књижевност. Херта Милер је ове године почасни гост београдског Сајма књига, а обичај је да се такви посјетиоци представљају публици у Југословенском драмском позоришту – на тај начин су већ Београђанима представљени и Јосиф Бродски, Чеслав Милош и други. Такве приредбе спадају у врхунце културног живота главног града, а више стотина мјеста у позоришту су била испуњена до посљедњег мјеста – и двоструко већа сала би била пуна“.

“Но, ако је вјеровати већини медијиских извјештаја, то представљање је начисто омануло. Политика, од 1904. обавезне новине српства, о којима је Лав Троцки још 1913. написао оно што важи и данас, наиме, да тај лист плаћа влада, Политика је, дакле, објавила наслов: Добитница Нобелове награде злоупотребљава гостопримство Београда. То је још била најумјеренија реакција“. У наставку аутор најбраја наслове које су о наступу Херте Милер објавили Вечерње новости, Информер, Српски телеграф, те Курир (“Ћерка СС официра пљује СПЦ и Србе“).

“И српски патриотски пјесници и мислиоци су се јавили за ријеч. Емир Кустурица, на примјер, добитник златних, сребрних и осталих палми, лавова, глобуса, цезара ет цетера, post fectum је примjетио да би било боље да је Херта Милер била позвана на сајам аутомобила или војну параду него на књижевни фестивал. Кустурица je примјетио је да се послије ријечи Херте Милер Алфред Нобел сигурно окреће у гробу.“

Михаел Мартенс је подсјетио да је Херта Милер током 90-их година у више есеја изразила своју сагласност са бомбардовањем СРЈ 1999. и наводи њене ријечи: “Онај ко за девет година поведе четири рата, ко прави гробља са прагматизмом некога ко асфалтира улице, ко је навикао да убија као што испија чашу воде, није неко до кога се може допријети ријечима“. Као ко-водитељ књижевне вечери у ЈДП, Мартенс је упитао гошћу да ли и даље стоји иза тих ријечи. Она је одговорила потврдно (и “храбро“) поменувши “патње које су Срби нанијели себи и другима“, као и “ужасан национализам“ за који је, како сматра одговорна и Српска православна црква.

Описавши како су посјетиоци почели да негодују и напуштају салу, аутор помиње да у Србији “нису све само Срби који су уљуљкани у агресивно самосажаљење Кустурице или разбијачко новинарство којем куља пјена на уста“ и наводи примере једног “либералног публицисте“ који примјећује да су се “Срби фино раскомотили у ћошку историје резервисаном за жртве“ – и онда је дошла “та Њемица, при томе добитница Нобелове награде, која каже: Срби су криви за све што их је снашло на крају 20. вијека, а међу њима посебно – Српска православна црква“.