ЊЕГОШЕВ ДАН У МАТИЦИ СРПСКОЈ: Треба нам свака Његошева реч

У Матици српској одржан је Његошев дан који периодично приређује Његошев одбор на челу са епископом Амфилохијем. Митрополит црногорско-приморски, ипак, због обавеза није стигао у Нови Сад на јучерашње свечано отварање трећег научног скупа посвећеног великом српском песнику Петру Другом Петровићу Његошу (1813–1851), који је био и владика и владар у Црној Гори.

Његошев живот и дело уско се преплићу са Матицом српском у коју се учланио 1845. године. У њеном „Летопису” је објавио неколико текстова, а ту је 1834. освануо први критички приказ Његоша из пера Теодора Павловића.

„Он је једна звезда на том богатом небу Матице, њен вршњак и свакако једна од оних кључних личности који јој је дао облик који она сада има и који ће, са благословом божјим, имати и у будућности за наш народ”, навео је владика Исихије, обраћајући се скупу уместо владике бачког Иринеја који такође није могао да дође.

Треба нам свака Његошева реч, поручио је академик Миро Вуксановић, потпредседник одбора на научном скупу чија тема је овог пута словила „Језик у Његошевим делима”.

Претходна два пута, 2009. и 2017. године, подсетимо, разговарало се о делима Његоша и о књигама које су други писали о њему, а у међувремену је 2013. обележено двеста година од рођења песника, све праћено објавама зборника научних радова, уз остале активности Матице.

Јуче је академик Вуксановић предложио да Матица српска учини још један подухват – обнови и редигује „Речник Његошева језика”. Ту књигу Михајла Стевановића и сарадника објавило је седам издавача Србије и Црне Горе, у три хиљаде примерака, 1983. године, али се од тада, према речима Вуксановића, „све променило, померило и донело сметње, толико да понекоме ни Његош није исти, како пишу и говоре, како чине и не погађају”.

„Његош је рекао ко је и од кога је. Њега не треба подучавати. Најсигурнији пут до њега је његова реч. Зато је ’Речник Његошева језика’ капитална књига за српску књижевност, науку, просвећеност, културу и духовност”, додао је Вуксановић и подсетио на предговор тој књизи, у коме Стевановић наглашава да је Његошев језик био и народни и богатији од народног, да је Његош „један од твораца нашег књижевног језика”.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић рекао је да је Његош једна од централних категорија наше културе која нам омогућава да трајемо и у времену – боље и много боље са њим, како каже, него без њега.

„Они који буду покушали без њега – а многи покушавају чак управо на оном месту где је он рођен и где је столовао, сасвим сигурно неће имати оно трајање на које би могао да рачуна онај који има Његошев благослов”, додао је Станић.

Он је подсетио на рушење капеле на Ловћену, рекавши да је то био и чин „деструкције памети”, али да се „та капа ловћенска враћа на многим другим местима”. На многим местима се граде капеле, што подсећа на то колико је Његош „свеприсутан”.

Дани посвећени Његошу, према речима градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића, уче нас да се Његош и српска култура не могу одвојити – „ни административним, ни политичким одлукама, ни фалсификовањем историје, ни напорима да се изврши ревизија”. Нагласио је и да Нови Сад, кроз пројекат „Европска престоница културе 2021”, промовише све наше културно благо и наслеђе, и захвалио је Његошевом одбору што нас подсећа и опомиње на значај ове „ванвременске личности”.

(Политика)