„То је песма која је веома озбиљна и коју треба обрадити у периоду када има одређени контекст. Сама за себе, она не може да покрије Први светски рат. Некада смо радили одломке из „Времена смрти“ Добрице Ћосића, имали смо у читанкама одломке из „Дана шестог“, Растка Петровића, сегменте озбиљних романа који су могли деци на књижевном делу да представе слике тог рата, да им се паралелно дочара оно што раде из историје па да осете емпатију према страдалима. Имали сте слику учитеља који пали свеће на клупама својих страдалих ученика – то су слике које се не заборављају, деца везују рат за реалне жртве, за српска страдања„, истиче Крупежова.

У осмом разреду, за који је упрво стигао реформисани програм, када се проучава међуратна књижевност и Други светски рат, остао је само роман „Покошено поље“ Бранимира Ћосића, а прецртане „Деобе“ Добрице Ћосића, једине преостале после претходне реформе. У програму се нашао роман тематски везан за Први рат, који се изучава годину дана раније.

Ниједан текст о Другом светском рату

Наша саговорница истиче да у програму за књижевност нема ниједног текста о Другом светском рату. У изборном програму понуђена су „Писма“ Хилде Дајч, о страдању Јевреја, а у изборној литератури „Дечак у пругастој пиџами“ Џона Бојна, такође о страдању Јевреја.

„Апсолутно је у реду да се то помене, али нема ни једне једине српске жртве, ни свести, ни представе да је српски народ страдао у том рату, колико је тешко било. Нема ни једног јединог наслова“, истиче.

Не могу и Грачаница и Свети Сава

Из програма за осми разред је нестао и „Бој на Косову“ Љубомира Симовића, одломак који су деца обожавала, дијалог између Бајазита и Лазара уочи погубљења, али су учила и темељне ствари везане за Царство небеско и идеал слободе.

Наша саговорница посебно упућује на наставни план из шестог разреда, где се мора бирати или песма „Грачаница“ Десанке Максимовић или „Свети Сава“ Војислава Илића, тако да ђаци, у зависности шта наставник изабере, остају или без лекције о Светом Сави или без лекције о Косовском миту. На жалост, каже, и у осталим програмима многа важна дела и аутори искључују једни друге.

Његоша скратили за родољубље

У осмом разреду су изоставили „Писма из Италије“ Љубомира Ненадовића у којима се говорило о Његошевом српству и критикама на рачун Европе. Најпре су измењени одломци, а затим је читаво дело нестало из историјског контекста који се у том разреду проучава.

„У тој књизи Његош је више пута истицао питање Косова, а на крају путописа потресеним и невеселим гласом каже: „Јадни мој народе! Расијао си се по најму у туђина, служиш Туку и Манџуку, а на твом огњишту ватра се гаси. Констатује да „више немамо ниђе кућу, изгорела је на Косову“. Избацили су такво дело, које  поседује изузетан капацитет и уклапа се у програмске садржаје у осмом разреду. „Горски вијенац“ сведен је на предложак „Бадње вече“ које поседује филозофско-мисаони слој, али се ускраћује појам родољубља, идеала, жртвовања. То је савремени корпорацијски поглед на свет, човек мора да буде окренут само себи, а домовини ни на који начин. У осмом разреду од Светог Саве нема ни трага, ни гласа!“ истиче Крупежова.

Она додаје да је у седмом разреду остао одломак из житија Светог Симеона, али да се појам српско – словенски језик обрађује годину дана касније. То је још један пример који показује да се програми раде појединачно, без увида у претходне садржаје, тематске целине више не постоје.

Крупежова каже да су наставници покушавали да укажу на проблем, али да није било интересовања, катедра за српски језик, Српска академија наука, сви су ћутали. Познато је да у комисијама за наставне програме учествују угледни професори од којих су неки и аутори уџбеника па је нејасно како долази до одређених пропуста.

Обратила се свим досадашњим министрима просвете, па и актуелном, али није добила одговор. На њене апеле, каже, пажњу је обратила само премијерка Ана Брнабић.

Допис још није код министра

У Министарству просвете за Спутњик кажу да њен допис још није стигао на руке министра Бранка Ружића.

У Заводу за унапређивање образовања и васпитања кажу да наставници приступају читању програма врло површно, уз учитавање онога што желе да виде у њему.

„Чињеница је да је програм у мањој мери редукован, али је то урађено због примедаба многих наставника да је превелик број текстова за обраду, да се кроз њих претрчава, а суштинска, дубинска анализа изостаје. И поред смањења броја текстова у лектири, ни косовски мит ни најзначајније личности српске историје нису скрајнуте ни изостављене из новог програма. Не треба заборавити обуке наставника који своје часове на основу програма креирају у складу са својом компетенцијом, знањем, стручношћу и искуством“, кажу у Заводу.

Завод тврди да Свети Сава није изостављен

Додају да се о Светом Сави говори у континуитету у свим разредима, јер се подразумева да час српског језика 27. јануара треба да буде њему посвећен.

„У седмом се детаљно анализира лик и дело Светог Саве на часовима домаће лектире, а у осмом разреду се о Светом Сави говори у оквиру историје језика“.

Професорка Крупеж каже да очекује даље кораке председника републике који је најавио иницијативу да држава може да штампа уџбенике српског језика, историје и географије. Уколико се суштинске вредности не утемеље у програмима ових предмета, неће се решити садашњи проблем.

Није питање ко ће да штампа уџбенике уколико се не осмисли ваљана програмска структура која ће омогућити повезивање садржаја, стицање културе сећања, остваривање националних циљева у домену очувања националног идентитета и културне баштине.