НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ УОЧИ КОНЦЕРТА У БЕОГРАДУ: Рокер са виолином

Виолиниста Немања Радуловић, наш виртуоз који осваја публику у најпрестижнијим светским халама, некада је био свирач у париском метроу. То време када се са породицом из Србије преселио у Француску, и калио као музичар, остало му је, каже, у изузетно лепом сећању. За читаоце „Новости“ открива да ће се већ крајем месеца вратити својим почецима, јер ће после четрнаест година одржати концерт на станици метроа у Паризу. А за два дана поштоваоце класичне музике у Србији повешће на лепо и необично „Источно путовање“.

– Увек сам желео да свирам оно што волим и оно у шта верујем – каже Радуловић за „Новости“. – Кроз каријеру ме је одувек водила љубав и тако ће остати.

О наградама и слави не воли много да прича. Сцена му је најважнија, јер на њој доживљава најлепше емоције.

– Она је магично место где публика и стваралац могу да доживе неке ствари којих нема у свакодневном животу.

Иако је по природи романтик, Немања каже да не користи виолину да би остварио успех код супротног пола. По природи стидљив, више воли „када се љубав деси сама“.

– Неке ствари су само за мене, ту није место виолини – кроз смех одговара овај тридесетогодишњак.

У животу су му се десиле многе лепе, али и ружне ствари. Губитак сестре и мајке заувек је оставио траг. Ипак, виолина је била ту да се уз њу весели и одболује.

– Све лоше што ми се дешава и што не могу да контролишем, покушавам да филтрирам кроз музику. Такве ситуације ми дају подстрек да из свега тога пређем у позитивно стање.

Бунтовни рокерски изглед негује, јер тврди да је то његова природа. Бави се класичном музиком, у души је рокер, а слуша све!

– Све зависи од тренутка. Слушам апсолутно све жанрове и не волим да међу њима правим разлику.

Издавање новог албума под називом „Источно путовање“ (који је недавно промовисао у Београду) учинило га је изузетно срећним.

Ово је диск који највише волим и кога, од свих које сам снимио, једино слушам. За њега ме веже приватна прича и, наравно – љубав!

НАГРАДА – НОВИ ДАН

Већ сам помен Немањиног имена међу домаћом публиком изазива одушевљење, па не чуди што се концерти организовани у Коларцу већ годинама уназад распродају за само два сата. Многи љубитељи класике ипак остану ускраћени за место у сали. Немања тврди да му је жао због тога, али му и прија огромно интересовање за његове наступе, јер људи у њему препознају оно „нешто“. Управо то „нешто“ препознала је и његова мајка која га је први пут одвела у музичку школу. Из родног Ниша са породицом се сели у Београд где је завршио студије на ФМУ у класи професора Дејана Михаиловића. Са само 14 година примљен је на Високи национални конзерваторијум за музику у Паризу. Од тада, ређају се наступи и награде.

– Никада нисам размишљао о наградама, јер је сваки нови дан моја највећа награда. Музика ми је увек била водиља, а не слава. Али морам да признам и да је у оволикој мери нисам очекивао – искрен је Радуловић.

Тагови: Београд, Виолина, Концерт, Немања Радуловић