НЕКА ПОКУШАЈУ…

Једном су невјерници упитали пророка Мухамеда: како да знамо да ти преносиш Алахове ријечи? Можда си ти то све сам измислио! Пророк Мухамед је одговорио: ако ово нису Алахове ријечи, ако их је саставио човјек, онда доведите овдје све своје најбоље пјеснике и нека саставе бар један стих, бар дјелимично сличан стиховима Часног Курана.

И невјерници заћуташе. Јер нико није могао да састави ништа слично стиховима из Курана.

Дакле, пророк је навео поетско савршенство као доказ божанске истине. И нико му није могао одговорити.

На страни истине појављују се сјајне поетске строфе. А на страни лажи – не. Чак и ако се не ради о највишој божанској истини, већ и о нашој земаљској, историјској истини.

Због тога су пјесме Ане Долгарјове светионик истине и искрености. А невјерници, ако могу, нека саставе бар једну строфу сличну Аниним.

Ана Долгарјова: КАД СУ ИЗ ХЕРСОНА…

Кад су из Херсона
Повукли трупе
(У оквиру чега – то ће касније
објашњавати преко федералних канала,
На радију, преко Интернета; Господе, каква туга);
Није ни важно.
Углавном, кад није било ничега –

На десној обали
Реке Дњепра
Остао је заставник
Иван Никтоев,
Редов Алексеј Ти си-Умро-Јуче,
поручник Сумња,
Капетан А-ти-ко-си-ти.

Они су држали Дњепар
Велику руску реку
Пре нуклеарног удара
До последњег човека.

Покушавао је да покрене спаљени џип
Иван Никтоев,
Псујући, по обичају, редова.
Муницију је приносио непознати ратник,
Погинуо тачно ту пре седамдесет и више година,
За велику идеју
За велику руску реч.

Онда, узгред,
Њима се придружио и мој бивши.
Он је погинуо још у септембру,
Под Свјатовом,
Али је некако стигао до њих.

Углавном, не знам шта ће вас касније лагати
(Не знам шта ћу касније лагати ја),
Али велика руска реч –
То је овај спаљени ров,
Упуцани комесар који још држи своју футролу.

(Превео Ж. Никчевић)