НАСТАВАК РАЗАРАЊА ЊЕГОША: Удружени подухват инфериорних духом, да освоје неосвојиви врх

МЕЂУНАРОДНИ научни скуп „Његошеви дани“ у организацији Студијског програма за црногорски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу, државног Универзитета, који се одржава у Будви поделили су интелектуалну елиту у Црној Гори. Једна манифестација из времена бившег режима, када се Његош черечио и прогањао, наставила се и након његовог пада.

Будванска манифестација посвећена је Његошевом стваралаштву и интердисциплинарном истраживању култа вође у јужнословенским књижевностима и културама.

– Ово је мали допринос да се култ вође деконструише, да се разгради и да се боље разуме његово порекло и последице – поручили су организатори.

Међу најављеним учесницима су и они који су најбоља Његошева дела „Луча микрокозма“ и „Горски вијенац“ својевремено штампали на латиници! Све оно што је стварао и писао на српском језику и ћирилици покушавало се избрисати како би генијалног Рада Томова увели у ред новог црногорског идентитета.

Председник Књижевног друштва „Његош“ из Никшића Милутин Мићовић каже, за „Вечерње новости“, да овогодишњи десети „Његошеви дани“ у организацији и идејном концепту Катедре за црногорски језик, Државног универзитета, само је наставак оне приче која је поделила Црну Гору по срцу, и изазвала разорне конфликте у култури, а онда у друштвеном и политичком простору.

– Професорке са Катедре за црногорски језик, бивше Српкиње, Рајка Глушица и Тања Бечановић, биле су одане служавке режима Мила Ђукановића, који је све урадио да се унизи, деструише и искомпромитује српско културно памћење у Црној Гори. За почетак је било потребно формално деградирати, српски језик, као носиоца културног идентитета, а његово духовно недоношче црногорски језик, поставити на челно место. У том послу, поменуте професорке одрадиле су врући посао, уз помоћ режимских интелектуалаца њихових колега из иностранства. Но, ако се црногорски језик, режимском самовољом може попети на челно место и добити суверени статус службеног језика, никаквим државним актом, па интелектуалним вештинама, Његош се не може расрбити, или му срце ишчупати. Али, на томе се може радити континуирано идеолошким тумачењима, намештеним интерпретацијама, селективним цитатима и подобним масакрирајућим захватима, како би се од Његоша направило нешто што више није Његош. Такав обрачун с Његошем, најављује њихова тема скупа: „Култ вође у јужнословенским културама“ – као да је смислила активисткиња Наташа Кандић – каже Мићовић.

Наш саговорник додаје да „Његошеви дани“, у иделошком концепту поменутих професорки, и уз јаку подршку државних институција, управо раде на разарању духовних националних ауторитета, све под маском људских права, слободе тумачења, новог читања и сличних „легитимних“ херменеутичких захвата.

– Наравно и ове професорке и њихове присталице могу да умисле, под наркозом државне подршке, да раде важан посао и за Црну Гору и за њену новоприхвћену латиничну и либералну културу, не помишљајући да стварају шизофрено стање и у свом духу и у јавном простору Црне Горе. Дубље гледано, могло би се, с добрим разлозима рећи, да је све то удружени подухват инфериорних духом, да освоје неосвојиви врх. На „Његошевим днима“ не учествују Срби, осим они за које је Његош рекао у „Горском вијенцу“: Бранковићи и лижисахани – поручује Милутин Мићовић.

Међу учесницима на церемонији отварања били су и Дритан Абазовић, ректор Универзитета Црне Горе Владимир Божовић и дописни члан Српске академије наука и уметности Слободан Грубачић.