НАРОДНИ МУЗЕЈ: Изложба поводом 80 година од масакра над Србима у Пребиловцима

Музеј жртава геноцида и Народни музеј у Београду приређују изложбу у знак сећања на трагичну годишњицу – осам деценија од масакра почињеног над Србима у Пребиловцима. Поставка ће бити представљена у атријуму Народног музеја у Београду од 5. до 8. августа, односно у раздобљу када се одиграо страшни злочин 1941. године.

Изложбу чини столица пребиловачке учитељице Стане Арнаут коју су брутално мучиле, а потом и убиле усташе, фотографије Пребиловаца начињене непосредно након Другог светског рата и оне настале крајем осамдесетих и почетком деведесетих година претходног века током процеса ексхумације посмртних остатака жртава из херцеговачких јама, њихове палеопатолошке и антрополошке обраде, као и сахране.

Меморијалну поставку ће 5. августа у 12.00 сати отворити директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић и в. д. директора Музеја жртава геноцида Дејан Ристић.

Изложба се реализује на основу недавно потписаног Протокола о сарадњи Народног музеја у Београду и Музеја жртава генцоида.

Почетак Другог светског рата у Југославији и проглашење Независне Државе Хрватске 10. априла 1941. године за 116 српских домаћинстава у херцеговачком селу Пребиловци означио је крај мирног живота, који су проводили радећи на њивама и пашњацима, уз гусле, прослављајући крсну славу Свети Никола и вежбајући у соколској чети.

Све чешћи упади усташа у село, одузимање оружја, хапшење виђенијих домаћина и наметање присилне конверзије (покатоличавања), најавили су ратне страхоте којима ће бити изложено српско становништво у НДХ.

Након великих покоља над Србима у јуну и почетком августа у чапљинском и столачком срезу, усташе су ноћу, између 3. и 4. августа 1941. године опколиле и српско село Пребиловце.
После бестијалног мучења у пребиловачкој основној школи „Краљ Милутин“ и силосу за жито у селу Тасовчићу, око 500 мештана Пребиловаца, међу којима 237 деце и 233 жена, бачено је у јаму Голубинка код села Шурманци.

Током августа 1941. године, Пребиловчани су убијени на више од 40 стратишта. Уништене су 52 српске породице и угашено 36 огњишта. Од више од хиљаду предратних становника Пребиловаца, остало је 172. Од генерација рођених између 1925. и 1941. године преживело је само неколико дечака.

У Пребиловцима и другим српским селима после Другог светског рата настављен је живот. Посмртни остаци жртава су по налогу власти социјалистичке Југославије забетонирани 60-их година прошлог века у јамама Голубњача у Ржаном долу, Хутово Iи II, Бивоље брдо, Видоње код Житомислића, Доњој и Горњој Кукавуши, Голубинки код Шурманаца.

Тек током 1990. и 1991. године организоване су ексхумације жртава у седам од 13 крашких јама, колико је, по сведочанствима преживелих, било стратишта. Кости око 4.000 убијених Срба, свих животних доби, положене су у крипту Спомен-цркве Сабор српских светитеља и Пребиловачких мученика у селу Пребиловци. Опело је служио патријарх српски Павле.

У јуну 1992. године, у оружаној акцији „Чагаљ“, хрватске ратне јединице у Босни и Херцеговини (ХОС, ХВО) и припадници регуларне војске Републике Хрватске, спалили су село Пребиловце. Уништене су куће, оскрнављено гробље и минирана Спомен-црква са посмртним остацима убијених Срба од 1941. до 1945. године.

Пребиловци данас имају око 60 становника. У некадашњој згради основне школе „Краљ Милутин“ обновљена је библиотека која носи име по учитељици Стани Арнаут коју су убиле усташе 1941. године.

Новоизграђени православни Храм Васкрсења Христовог освештан је 2015. године. У крипту Храма је положено седам пронађених, од 176 ковчега са посмртним остацима Срба убијених у Другом светском рату.