НАЈВИШЕ ДРАГОЦЕНОСТИ У ХРВАТСКОЈ И ХИЛАНДАРУ: Српски културни трагови по целом свету

Срби у светским престоницама оставили су трагове и трајна обележја свог народа на које могу да буду поносне.

– Ван Србије, Црне Горе и Републике Српске, наши људи живе у 159 држава широм света, у којима су оставили трајне трагове, који сведоче о културној баштини наше нације. Истраживања показују да Срби широм планете имају 150.000 српских културних добара, топонима са српским именима градова, река, планина, културних институција и дела, меморијала и споменика, цркава, манастира, православних предмета, школа, библиотека, задужбина и историјских рукописа – истиче др Владимир Гречић, експерт за српско расејање.

Поред пет америчких вароши које носе има Београд, два градића Тесла у САД и места Србија у Македонији, у свету постоје 23 београдске и српске улице. Српска улица у Кану је права атракција за наше школарце који на својим екскурзијама пролазе кроз ово француско летовалиште на Азурној обали. Добила је име по српским борцима из Великог рата. Српска улица у грчком Кушадасију добила је име по српским туристима. У Атини постоји Карађорђева улица. Српска улице и Београдски кеј постоје у Будимпешти, док Београдска улица постоји у Истанбулу и Минхену. У овим улицама се налазе и храмови Српске православне цркве.

У француској престоници, подигнут је споменик краљевима Александру и Петру Карађорђевићу, једна авенија носи име краља Петра Првог, а на чувена Марсова поља излази Београдска улица. У Паризу је и кућа краља Петра Карађорђевића, као и хотел „Де ла Тремоај“, чији је власник био 1936. године Божидар Пурић, дипломатски посланик Краљевине Југославије и зет српског политичара Николе Пашића, чија се биста и данас налази у холу зграде. У Украјини постоји меморијално подручје Нова Србија и Славеносербиа, у којима су живели Срби током 13. века.

Како смо сазнали у Министарству за социјалну политику, у четрдесет држава Европе, Азије, Африке, Аустралије и Северне Америке налазе се регистрована 554 војна меморијала са гробницама Срба. А има их још неоткривених.

Како тврди професор Анатолиј Аркађевич Турилов, у иностранству се налази и пет хиљада вредних српских средњовековних рукописа.

– Највећи број тих рукописа налази се у Оксфорду, Лондону, Берлину, Прагу, Кракову, Санкт Петербургу, Москви, Кијеву, Одеси, Пловдиву, Солуну, Риму, Паризу. Државна историјска библиотека, Руска државна библиотека у Москви и Руска национална библиотека, Библиотека Академије наука, Архив Санктпетербуршког историјског института Руске академије наука у Санкт Петербургу, чувају стотине српских рукописа од 12. до 17. века. Много је српских рукописа и у Румунији, али њихов тачан број није установљен – каже Турилов.

У Јерусалиму и на Синају постоје српски рукописи које су у Светој земљи написали српски монаси и ходочасници, а један од њих био је и Свети Сава. Први српски архиепиској Свети Сава носио је вредне поклоне у Јерусалим, Свету земљу. Пример оваквог даривања је икона Св. Петра и Павла с краја 13. века дарована трезору Св. Петра у Риму. Познати су и поклони српског краља Стефана Дечанског и цара Душана базилици Св. Николе у Барију. У катедрали у Пјаћенци налазе се и два вредна крста Св. Саве израђена од сребра и злата. Српски рукопис „Никољско јеванђеље“ из 14. века налази се у Градској библиотеци у Даблину. Ту су га донели српски војници током Великог рата. Аустријска национална библиотека поседује збирку од 27 значајних српских рукописа које су после грчког устанка 1827. године, продали монаси манастира Хиландара, принуђени на то због глади која је тада завладала на Светој Гори. У Британском музеју чува се српско „Четворојеванђеље“ из 14. века.

ВУК СТИГАО У ОХАЈО

У Српској башти у Рокфелеровом парку у Кливленду недавно су постављене бисте оца српске ћирилице Вука Стефановића Караџића и српског генија Николе Тесле. У парку се налазе и постаменти Светог Саве, Његоша, краља Петра Првог Карађорђевића, патријарха Павла, а очекује се и биста Милеве Марић Ајнштајн.

Тагови: Драгоцености, Српска православна црква, Хрватска