На дневном реду руске Думе, како „Новости“ сазнају у Москви, до краја овог мјесеца могло би се наћи ратификовање Споразума између Владе Србије и Владе Русије о предаји петербуршког листа Мирослављевог јеванђеља Србији и слика Николаја Константиновича Рериха Русији.
Споразум је, на српском и руском, потписан 19. октобра прошле године, пошто су га претходно договорили руски и српски предсједник, а Скупштина Србије је закон о његовој ратификацији донијела 24. јануара 2020.
Због избијања пандемије вируса корона и правна процедура о размјени ових вриједних културних добара је привремено била успорена, али се извјесно наставља, мада се још не зна тачан датум када ће Дума донијети одлуку.
– Усвајање овог споразума у руској Думи очекује се у најскорије вријеме, чим престану да важе ове релативно ванредне околности – потврдио је јуче Владан Вукосављевић, министар културе и информисања. – Да ли је ријеч о недјељу, двије или три, тешко је сад процијенити, али се може очекивати у релативно кратком року од данас.
Наредна фаза у повратку „петербуршког листа“ и његовом прикључивању најзначајнијем књижевном споменику је, како открива Вукосављевић, размјена ратификационих инструмената (стране размјењују указе који потврђују да су закони усвојени и у Скупштини, односно у Думи). То би могло да се деси приликом прве високе државне посјете, с једне или друге стране.
Те посете на највишем нивоу су у плану – потврђује Вукосављевић.
– Послије размјене ратификационих инструмената, настају техничке могућности да се приступи размјени 166. листа Мирослављевог јеванђеља и седам Рерихових слика и цртежа, и то врло брзо. Уговором је предвиђено да то буде у року од мјесец дана од тренутка размјене ратификационих инструмената. Размјена може да буде и истог дана, али и када се стране договоре.
За министра Вукосављевића ријеч је о историјском споразуму који је од великог значаја за српску културноисторијску традицију:
– Повратак листа Мирослављевог јеванђеља један је од најважнијих догађаја када је ријеч о српској култури и српском културном идентитету. Министарство културе и информисања је веома задовољно што ће до те размјене доћи.
Када се буду створиле правне могућности, како је „Новостима“ објашњено у амбасади Србије у Москви, експерти из Србије требало би да допутују у Санкт Петербург. Ту би уз помоћ домаћина спаковали лист посвећен светом Јовану, који је у зиму 1846. године архимандрит Порфирије Успенски узео из Мирослављевог јеванђеља и однио у Русију. Страница је до 1883. године била у Кијеву, а затим је пренесена у Императорску јавну библиотеку, данашњу Националну библиотеку Русије у Санкт Петербургу.
С друге стране, из београдског Народног музеја поручују да ће седам слика и цртежа Николаја Константиновича Рериха, публика моћи да види на специјалној, опроштајној изложби, прије него што крену пут сликареве домовине.
Можда ће прва прилика за размјену ратификационих инструмената бити најављена посета Владимира Путина Београду. Руски предсједник би у октобру требало да присуствује отварању мозаика у Храму Светог Саве на Врачару.