НАДЕЖДА: Дан када је преминула највећа српска сликарка

На данашњи дан 1915. године у Ваљеву, умрла је велика српска сликарка Надежда Петровић.

Ликовни критичари сматрају је зачетником модерног српског сликарства, а њене слике, од којих су међу најзапаженијим „Ресник“, „Нотр Дам“, „Аутопортрет“, „Булоњска шума“, сврставају се међу најбоља дјела у српској ликовној умјетности.

Рођена је у Чачку 12. октобра 1873. године. Породица је имала 13 дјеце, од којих је девет преживјело – Надеждин најмлађи брат био је познати српски књижевник Растко Петровић.

Са породицом се 1884. године преселила у Београд. Вишу женску школу завршила је 1891, а 1892. године полаже испит за наставника цртања у средњим школама и постаје ученица у атељеу Ђорђа Крстића. Од 1898. године је на школовању у Минхену у атељеу Словенца Антона Ажбеа.

Надежда Петровић је 1900. године излагала на првој самосталној изложби у Београду. Године 1901. започиње рад у атељеу Јулијуса Екстера у Минхену.

Са Делфом Иванић и Милицом Добри оснива хуманитарно друштво Коло српских сестара.

Од 1904. године ангажује се у отаџбини на Првој југословенској умјетничкој изложби, оснивању „Ладе“ и Првој југословенској умјетничкој колонији /Сићево, Пирот, 1905. године/. Бавила се и ликовном критиком.

До 1912. године излагала је на многобројним изложбама: Изложба „Ладе“, Изложба југословенске колоније 1907, Изложба српског уметничког удружења 1908, Друга самостална изложба у Љубљани 1910, исте године у Паризу на Јесењем салону и у Загребу у оквиру групе Медулић, наредне 1911. године излагала је у српском павиљону на Међународној изложби у Риму и многим другим.

У Првом балканском рату учествује као добровољна болничарка на фронту. Са српском војском је поново 1913. и 1914. године.

Умрла је у Ваљеву 3. априла 1915. године од пјегавог тифуса, а била је на дужности добровољне болничарке.

У Чачку се од 1960. године одржава сликарско бијенале под називом Меморијал Надежде Петровић.

Тагови: Надежда Петровић