Један од највећих спрских књижевника, Борислав Пекић рођен је на данашњи дан, 4. фебруара 1930. године у Подгорици.
Од 1941. године живио је у Старом и Новом Бечеју, Мркоњић Граду, Книну и Цетињу.
Почетком Другог свјетског рата, са породицом се из Цетиња досељава у јужни Банат, након чега се 1945. године сели у Београд, гдје је наставио образовање у Трећој мушкој гимназији коју је завршио три године касније.
Због тога што је био члан једне, тада, илегалне студентско-гимназијске организације, под именом Савез демократске омладине Југославије, био је ухапшен 1948. године и осуђен на 10, а касније и на 15 година затвора. Међутим, добио је помиловање 1953. године.
Уписао је и завршио студије експерименталне психологије на Филозофском факултету у Београду (од 1954. до 1958. године).
Осим што је био један од најзначајнијих српских књижевника 20. вијека, Борислав Пекић био је значајан и у улози драмског писца, филмског сценаристе, а био је и један од 13 интелектуалаца који су обновили рад Демократске странке.
За свој роман “Ходочашће Аресенија Његована”, који је написао 1970. године, добио је НИН-ову награду.
Његова најзначајнија дјела су: “Време чуда”, “Ходочашће Аресенија Његована”, “Успење и суноврат Икара Губелкијана”, “Како упокојити вампира”, “Године које су појели скакавци”, “Атлантида” и др.
Дјела Борислава Пекића превођена су на више свјетских језика.
Борилав Пекић умро је 2. јула 1992. године у Лондону.