НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР: Историја Винаверових књига јесте синоним за бурну, трагичну и славну историју српског народа

Станислав Винавер је био Јевреј, али се изјашњавао као српски писац. Великом српском језикотворцу матерњи језици били су заправо пољски и њемачки. Урадио је за српску културу много више од оних који су се у њу клели. Многи су се трудили да га заборавимо. Али упркос свему он је остао један од најхрабријих твораца нове српске књижевности, жестоко се борећи против традиционалног „десетерца“ и постављајући темељ експресионизму.

На данашњи дан, 1891. године, рођен је Станислав Винавер, књижевник, преводилац и патриота. Његов отац Адам Јосиф доселио из Пољске у Шабац 1899. године и донио први рендген. Адам Јосиф велики рат је дочекао у ваљевској болници, а након рада у болници у Ђевђелији умире од маларије 1915. године. Винавер млађи је кренуо родољубивим стопама свог оца те је 1914. године постао дио пука који се звао „1300 каплара“. Њих је чинила сва интелектуална снага мале Србије, омладина која је представљала последњу наду за спас своје државе. Са својим саборцима Винавер прелази албанску голготу и долази на Крф гдје ради као уредник Српских новина и службеник Државног пресбироа. Године 1939. објављује књигу „Ратни другови“, гдје портретише своје саборце док на бојишту пишу писма родитељима, свирају виолину на сред бојног поља, тихо пјевуше гледајући у звијезде ишчекујући смрт… Био је и коаутор књиге „Скопски ђачки батаљон“ која је изашла пред Други свјетски рат. Винавер је доживио и Други свјетски рат. Бива заробљен и послат у њемачке логоре, а сведочанства свирепих страдања и пораза земље је описао у дјелу „Године понижења и борбе“. Период од 1945. до 1955. године провео је радећи као књижевник, сатиричар и преводилац са француског, руског, пољског, чешког и њемачког језика. Његови преводи који су понекад одступали од оригинала, како би пренио њихову суштину, остали су и данас ненадмашни.

Писао је поезију и прозу и упражњавао многе књижевне родове и врсте. Био је писац вичан перу, увијек спреман на разиграност ријечи и идеја без жеље да робује лингвистичкој форми. Посједовао је ванвременску склоност ка вербалном хумору. Његова поезија носи недвосмислен, аутентичан печат ратног и немирног, мјешајући своје заробљеничке мотиве са страшћу и свјежином.

Станислав Винавер био је један од најзанимљивијих, најевропејскијих, најважнијих писаца српске књижевности, преводилац чудесне вјештине, писац путописа, па и новинар, критичар, одличан полемичар, али и покретач модерног у српској култури.

Тагови: Станислав Винавер